Пандемија вируса корона направила је хаос у касама локалних заједница у Српској, а од буџета као планског документа хрпу безвриједног папира. Због тога су градови и општине били принуђени да се сналазе на разне начине како би надомјестили недостатак новца. Док су се једни задуживали, други су продавали имовину, а трећи стезали кајиш. Имун није остао нико.
Званични подаци показују како су првобитним буџетима за ову годину локалне самоуправе планирале приходе веће од 770 милиона марака, што се неколико седмица прије краја године показало недостижним, па је њих готово 40 приступило изради ребаланса.
Процјена је да ће приходи од индиректних пореза бити мањи за 34 милиона марака, односно да ће износити 333,7 милиона КМ или 9,2 одсто мање у односу на план.
У паду су и приходи од пореза на имовину и то за четвртину. Од 23,7 милиона марака колико се рачунало почетком 2020. године прикупљено је 16,3 милиона или 24,3 одсто мање.
Ништа оптимистичније није ни код прихода од пореза на доходак. За девет мјесеци је прикупљено око 33,7 милиона што је далеко од 45,6 колико је било у плану.
Највећи пад код највећег извора прихода
Када су у општини Нови Град крајем септембра подвукли црту, схватили су како им само по основу индиректних пореза прикупљеник преко УИО БиХ недостаје близу 600.000 марака.
Порези на лична примања и приходи од самосталне дјелатности у паду су за 60 одсто у односу на план, порез на имовину остварен је у износу од 13.62 у односу на планирано а велики губици се биљеже и на непореским приходима.
Док су приходи падали потребе, односно расходи који нису били предвиђени су расли.
Начелник општине Мирослав Дрљача каже за Капитал како су недостатак новца надомјестили тако што су вршили релокације, па је новац за спортске и културне манифестације, а које су због пандемије одложене преусмјерен на финансирање бројних расхода. Међутим, то није било довољно.
“Скупштина је на сједници у септембру донијела одлуку о дугорочном кредитном задужењу за финансирање капиталних инвестиција у износу од 964.000 КМ. Ове године је завршена отплата три кредита а општина нема обавеза по основу краткорочних задужења”, казао је Дрљача.
Готово пресликана ситуација је и на другом крају Српске, односно у Требињу.
Индиректни порези су мањи за око 600.000 марака, а непорески приходи за око 25 одсто у односу на план за првих шест мјесеци. То се, првенствено, односи на приходе од закупа, приходе од ренте и од боравишне таксе.
“Град је предузео све неопходне кораке како би буџетски прилив средстава прилагодио новонасталој ситуацији са пандемијом вируса због чега је на расходовној страни, за првих шест мјесеци 2020. године, забиљежено смањење укупних расхода у висини од 16,7 одсто. Тиме је Град Требиње показао да и у времену кризе нису изостали буџетска рационалност и неопходна штедња”, казали су нам у овој локалној заједници.
Додају како су поред уштеда имали и трошак за смјештај лица у карантину, али и да се поред тога нису кредитно задуживали већ су привреднике помогли са 140.000 КМ.
И у Гацку кажу како су се трудили да за вријеме пандемије помогну свима који су се нашли у проблему. Још актуелни начелник општине, Милан Радмиловић каже за Капитал како су донешене бројне мјере.
“Општина је финансирала 50 одсто минималне плате за март радницима угоститељског сектора на подручју општине. Такође, донесена је и одлука да се свима који су остали без посла због пандемије од 15. марта до 1. августа додјели новчана помоћ од по 300 КМ. Такође, донијета је и одлука о рефундирању 100 одсто износа од комуналне таксе за истицање пословног имена свима којима је била изречена забрана рада”, каже Радмиловић.
Непланирани трошкови све већи
У Зворнику су израчунали како су им приливи генерално у паду за око десет одсто због чега су били принуђени да праве резове на инвестицијама и грантовима.
“Порасли су трошкови дезинфекције и дератизације, за хигијену и за личну заштиту радника. Већа улагања смо имали за реконструкцију објеката у карантине за смјештај грађана који долазе из иностранства. Средства су узета са позиција намијењених за инфраструктурне објекте и градјевинске објекте Градске управе, а смањени су и грантови невладиним организацијама”, кажу у овом граду.
У Дервенти кажу како су се за новац снашли из ранијег суфицита, помоћи са вишег нивоа власти и продајом некретнина.
“Успјели смо продати земљиште за грађење производних погона у вриједности од 670.000 КМ, међу којима је најзначајније учешће страних инвеститора. Иако важимо за јединицу локалне самоуправе са најмањом стопом задужености, немамо у плану кредитно задужење”, каже начелник Милорад Симић.
Влада Републике Српске у својим званичним документима наводи како су се локалне заједнице сусреле са падом пореских и непореских прихода са једне, и повећањем расхода за робе и услуге са друге стране, као и да њихова помоћ није изостала.
“Из Фонда солидарности за обнову Републике Српске је јединицама локалне самоуправе дозначен износ од 30,5 милиона КМ за санацију посљедица и потешкоћа насталих усљед ширења заразне болести изазване вирусом корона (САРС‐ЦоВ‐2) у Републици Српској. Минимум средстава одређен по локалној заједници је педесет хиљада КМ Поред тога, Фонд солидарности за обнову Републике Српске, је вршио исплате односно једнократне новчане помоћи службеницима комуналне полиције, савезима и удружењима грађана у локалним заједницама”, кажу из Владе РС.
