Научници су дошли до доказа којима се потврђује да погребна пракса није јединствена за људску врсту, и да су и неандерталци имали ритуале везане за смрт ближњих.
Остаци двогодишњег неандерталца који је умро пре око 41.000 година пажљиво су положени у гроб прекривен свежом земљом, закључује се у студији.
Костур детета откривен је 1973. године на југозападу Француске. Истраживачи су сада поново прегледали остатке и, посетивши првобитно место ископавања, успели да осветле детаље.
Многи докази о праксама сахрањивања неандерталаца потичу из истраживања започетих почетком 20. века, и тада је владао скептицизам у погледу истинитости наводних места сахрањивања.
Једно од најпознатијих француских налазишта остатака неандерталаца Фераси, састоји се од велике и дубоке пећине, уз коју су два камена склоништа, из којих су пронађени скелети седам неандерталаца – старости од седам месеци до 45 година.
Уочено је да су код малог детета, названог „Ла Фераси 8″, пронађени одлично очувани зуби.
Палеоантрополог Антоан Балзо из Француског националног центра за научна истраживања и његове колеге прегледали су материјал прикупљен почетком 1970-их, откривајући 47 нових костију, које припадају дечаку а које раније нису биле потпуно идентификоване.
Тим се такође вратио на локацију Фераси. Иако нису успели да пронађу још костију дечака, успели су да реинтерпретирају начин на који су остаци и повезане животињске кости распоређени у земљи.
Утврдили су да је дечак „Ла Феррассие 8″ лежао како би почивао у слоју који је направљен у смеру који је другачији од правца околних седимената – тако да је дететова глава била уздигнута.
Даље, утврђено је да су остаци детета боље очувани од костију бизона и других биљоједа које су пронађене у близини – што сугерише да је та особа брзо и, с обзиром на оријентацију, са намером сахрањена после смрти.