За Пчеларски центар „Батинић“ на Сокоцу ова година је била веома лоша јер није било манифестација на којима би промовисали своје производе и награде као у протеклих тридесетак година, али су успјели да преброде потешкоће.
Ријеч је о малој породичној фирми која се бави узгојем пчела, сакупљањем пчелињих производа, плантажним узгојем љековитог биља, сакупљањем самониклог биља и шумских плодова, те израдом козметичких и других препарата на бази меда и љекобиља.
Пчеларски центар „Батинић“ у протеклих 28 година добио је низ признања и награда, учествујући на манифестацијама посвећеним здравој органској и домаћој производњи у БиХ и окружењу.
Власник Центра Драган Батинић наводи за Срну да је ова година почела неповољним временским условима, који су лоше утицали на принос меда, те на квалитетно сакупљање и сушење љековитог биља.
Кишни период у првој половини године погодовао је ројењу пчела, па су мање количине унесеног нектара трошене за исхрану бројнијег легла, што је довело до слабог приноса меда.
Батинић је задовољан што су бар приноси невена и лаванде засијани на 20 дунума на имању у Кнежини ове године били добри и што је могао искористити златне резерве меда из ранијег периода за припрему љековитих препарата.
„За разлику од претходних тридесетак, ове године није било сајмова на којима смо излагали своје препарате од меда и љекобиља, те нове козметичке производе на бази природних састојака“, истиче Батинић.
Он наводи да се, упркос тешкој ситуацији за пословање у периоду значајно смањене куповне моћи становништва, ипак траже препарати за јачање имунитета, али знатно опада продаја козметичких производа.
„Имамо познате препарате `Ромамед два` и `Ромамед четири`, који садрже мед, матичну млијеч, полен, прополис и љекобиље, што јача имуни систем“, наглашава Батинић.
Он тврди да се ови препарати могу користити превентивно у поступку опоравка од тежих вирусних инфекција и за успостављање рада свих жлијезда са унутрашњим лучењем, чиме организам постаје отпоринији на вирусе, бактерије и инфекције.
Као апитерапеут, Батинић у вријеме лоше епидемиолошке ситуације препоручује сируп од меда и младих иглица четинара, исландског лишаја и мајчине душице, прополис капи, те чајеве од кадуље, пелина, шипурка, плода глога и трњине, смрекиних бобица…
Препорука се односи и на сирће од јабуке и дивљаке, те бијели лук, који се користио као лијек у стара времена, када је периодично харала куга.
Према Батинићевим ријечима, искуство дуго скоро три деценије показује да комбинација алтернативне и конвенционалне медицине даје веома добре резултате у лијечењу.
Пчеларски центар „Батинић“ посједује све сертификате за промоцију домаћих производа на сајмовима јер иза њихових производа стоје власник, као апитерапеут, супруга Миланка, дипломирани инжењер технологије, и кћерка Драженка, магистар фармације.
Батинић истиче да је Центар без ичије помоћи измирио све обавезе, сачувао број радника и успио да превазиђе све посљедице лоше године, али и пита: „Како даље, ако ово све потраје?“.
„Свим малим породичним фирмама, каква је и наша, добро би дошла било каква помоћ од виших нивоа власти како би опстали и задржали садашњи број запослених“, наводи Батинић, напомињући да је свјестан да има много сличних захтјева према Влади Републике Српске.
Према његовим ријечима, помоћ би могла да се пружи ослобађањем од неких пореза и комуналних такса, а не одгађањем плаћања обавеза, чиме би се само гомилали трошкови.
