Ако вам се зноје дланови и срце ради убрзано, то су неки су од најчешћих физичких одговора на стрес, а добра је вијест да је све нежељене појаве стреса могуће контролисати дисањем.

Каже ово психологиња и аутор књиге „Heart Breath Mind“ („Срце, дах и ум“), докторица Леах Лагос.

„Прво треба схватити шта нам стрес физиолошки ради. Пулс нам скаче, а мозак добија сигнал да тијело креће или у одбрану или у бијег. Мишићи се јаче стежу и слаби нам способност доношења одлука. Мијења се и варијабилност откуцаја срца (ХРВ), односно вријеме између једног и другог откуцаја срца, које се смањује“, објаснила је Лагос.

Она је заједно с истраживачима с Рутгерс Универзитета открила да систематско правилно дисање у трајању од 20 минута, а које се проводи два пута дневно, може значајно ублажити стрес, смањити пулс и крвни притисак и појачати ХРВ.

„За ову вјежбу се дише у резонантној или идеалној фреквенцији, што је око шест удисаја у минути. А сљедећи пут кад вам се догоди нешто стресно брже ћете се тога ослободити, јер сте тијело увјежбали да тако реагује“, каже Лагос.

Доказано је, напомиње, и да ова метода побољшава расположење, поправља фокус, помаже за боље спавање, подиже енергију и чини људе отпорнијима.

Већина људи удише четири секунде и издише шест секунди, без паузе између.

Ова докторица савјетује да дишете том брзином двије минуте тако да прво кроз нос удахнете, па кроз стиснуте усне издахнете, као да пушете на нешто вруће. Док у глави одбројавате четири секунде за удисај и шест секунди за издисај, фокусирајте се на проток зрака који улази кроз нос и излази кроз уста.

„Кад завршите, вјероватно ћете бити опуштенији и буднији. Такво дисање проводите по 20 минута два пута дневно и откуцаји срца ће вам се смањити, што значи да срце више неће бити под великим напором, због чега је одмах и здравије“, каже Лагос.

Кад срце не ради под оптерећењем, истиче она, можемо се бавити истим интензитетом физичке активности, али с пуно мање напора.

„Брзо ћете примијетити већу концентрацију и бољи фокус, а моћи ћете и доносити објективније одлуке“, закључила је Лагос, што би могло помоћи да мозак дуже остане у одличној форми.