Сокочанин Момир Томић Тома /52/ посљедњих неколико година постао је препознатљив у свом крају по занимљивим фотографијама које објављује на друштвеним мрежама.
Томић обашњава да има довољно слободног времена да се у потпуности преда свом хобију – фотографисању природних љепота Романије и занимљивих детаља који му запну за око.
Момир Томић Тома истиче да објављивањем фотографија о депонијама смећа и кратким коментарима скреће пажњу јавности на проблем загађивања животне средине и водотокова
Пензионисан је као ратни војни инвалид и одликован у више наврата ордењем и похвалом првог предсједника Републике Српске. Слободно вријеме користи за вожњу мотоциклом и дружење са бајкерима, уживајући у природним љепотама.
Посебно га, истиче, надахњује обилазак Романије и велики је поборник промоције природног и културно-историјског насљеђа ове „прелијепе горе“, које биљежи камером мобилног телефона и представља их преко друштвених мрежа.
„Да будем искрен, не дешава се то баш сваки пут, али постоје посебно одређени моменти кад осјетим да треба овјековјечити тренутак у коме сунчев зрак под чудним углом падне на ливаду, планински врх, цвијет, на ријеку, као и ситне детаље у природи и да им посебне чари“, напомиње Томић за Срну.
Радује га што су те фото-забиљешке привукле велику пажњу других људи, који га подржавају лајком на друштвеним мрежама.
„Да будем искрен, обилазећи те лијепе предјеле више пута се разочарам и фотографишем локације на којима се налазе хрпе смећа, што говори о нашем лошем односу према природи“, наводи Момир.
Немар појединаца и опасност од загађивања животне средине бацањем смећа, чак и у сливовима ријека Биоштице и Каљине, честа су тема његових фотографија.
Томић истиче да објављивањем фотографија о депонијама смећа и кратким коментарима скреће пажњу јавности на проблем загађивања животне средине и водотокова.
Учествовао је на фото-конкурсима Туристичке организације општине Соколац и Планинарског друштва „Гласинац“, те добио другу награду.
Радије би, каже, учестовао на неком од фото-конкурса гдје би стручан жири оцијенио квалитет и тему фотографије, умјесто лајкова путем друштевних мрежа, што, према његовом мишљењу, није одраз праве вриједности.
Томић се, након тешког рањавања крајем 1992. године у минулом рату, успио изборити за живот и стао на ноге, те смогао снаге да нађе хоби којим „боји своје дане љепшим тоновима“ и, бар на кратко, потисне ружне успомене.
Након одслужења војног рока у ЈНА, још од 1986. године, био је активан члан соколачког Културно-умјетничког друштва, те један од организатора забавног програма „Дјеца пјевају хитове“, у коме је учествовало на стотине дјеце.
Свој спортски таленат остварио је као члан ранијег успјешног Смучарског клуба „Гласинац“ и као члан локалног мото-клуба, што му је остало у драгом сјећању.
Рат му је покварио све младалачке жеље и планове, али се након опоравка од рањавања вратио дружењу са људима, водећи Удружење ратних војних инвалида Соколац од 1994. до 1998. године.
Томић је, ипак, највеће задовољство пронашао у дружењу са пријатељима у породици бајкера, са којима обилази Сарајевско-романијску регију, колико му здравље дозвољава, биљежећи камером оно најљепше у окружењу.
„Дивим се сваком детаљу у природи и у свему откривам нешто ново и лијепо као да сам то први пут видио и као да сам дошао са подручја у којима царују пјешчане пустиње иако живим у подножју Романије. То ми даје снагу и надахнуће да идем даље“, поручује Томић.
