Српска православна црква данас обиљежава Сабор светог архангела Михаила, празник установљен у првим вијековима хришћанске проповиједи. Празник, у народу познатији као Аранђеловдан, крсна је слава многих српских породица.
Празник посвећен архангелу Михаилу, предводнику војске анђела, бестјелесних сила добра, које су учествовале у стварању свијета, у коме су присутни као бранитељи човјечанства од зла и палих анђела, једна је од најчешћих крсних слава православних Срба.
Свети архангел Михаило, присутан не само у хришћанству већ и у другим монотеистичким религијама, обиљежен је црвеним словом у богослужбеном календару СПЦ.
Према предању, архистратиг Михаило, који је сабрао војску анђела да би се супротставили силама зла палог анђела Луцифера или Сатанаила, увршћен је у календар Христове цркве у четвртом вијеку.
Аранђеловдан је по бројности свечара на другом мјесту слава код Срба, иза Никољдана. Овај дан установљен је као празник Арханђела Михаила у вријеме Силвестера Првог римског и патријарха Александра Александријског у четвртом вијеку.