СОКОЛАЦ / БЕОГРАД – Његова светост патријарх српски господин Иринеј примио је у уторак 20.03.2013. године у Патријаршији српској у Београду начелника општине Соколац Милована Бјелицу са сарадницима.

Пријему су присуствовали и потпредсједница Народне скупштине Републике Српске Сњежана Божић, архијерејски замјеник – протојереј ставрофор Борис Бандука, који се у делегацији нашао по благослову његовог високогпреосвештенства митрополита дабробосанског Николаја и замјеника митрополита Николаја – епископа захумско – херцеговачког Григорија и начелница Одјељења за општу управу општине Соколац Љиљана Дамјановић.

Разговарало се о акутелностима у области духовног живота у Републици Срској и другим питањима везаним за живот становништва на подручју Града Источно Сарајево и Српске.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица упознао је патријарха са напорима који се чине да се очува Република Српска у саставу БиХ, у вријеме покушаја ревизије Дејтонског мировног споразума.

– Константно се покушава ревидирати Дејтонски мировни споразум, урушити институције Републике Српске. Ријеч је о покушајима чији је крајњи циљ укидање Републике Српске. Наш народ вјерује у Српску православну цркву и она му даје снагу да истраје и одоли свим искушењима. Кадри смо сачувати Републику Српску. Наша локална заједница увијек је спремна пружити помоћ Српској православној цркви. То свједоче и бројни објекти чију је изградњу помагала општина Соколац – рекао је Бјелица.

Патријарх Иринеј се интересовао за стање у области школства у Српској, о чему је говорила потпредсједница Народне скупштине Републике Српске Сњежана Божић.

– У Српској постоје два јака универзитета – у Бања Луци и Источном Сарајеву. Ту је и Богосоловски факултет у Фочи, једна изузетно важна високошколска установа. Захвални смо дубоко Србији за помоћ у области школства, јер се много наших средњошколаца и студената школује у Србији, којима су обезбијеђени веома повољни услови. Велики број професора, познатих научних радника из Србије предаје на факултетима у Српској – истакла је Божићева и подсјетила на проблеме који прате здравствену заштиту становништва у Српској.

– Долазе љекари из Србије да помогну у лијечењу на клиникама у Српској, али веома је тешко пацијентима из Републике Српске који, због врсте болести, не могу добити одговарајући третман у нашим здравственим установама, обезбиједити лијечење у здравственим центрима у Србији. Разлог – велика дуговања Фонда здравственог осигурања Српске према србијанском Фонду – подсјетила је потпредсједница Народне скупштине Српске.

Протојереј-ставрофор Борис Бандука говорио је о заслугама митрополита Николаја у обнови порушених храмова на простору Федерације БиХ, повратку свештенства у обновљење храмове, изградњи нових цркава и подизању квалитета наставе у вјерским школама.

Његова светост патријарх српски Ириниј љубазно се одазвао на молбу новинара и говорио о дугогодишњем пријатељству са митрополитом дабробосанским Николајем.

– Био сам неколико пута у Сокоцу. Митрополит Николај је мој школски друг, истина нешто старији. Наше пријатељство траје још из школских дана, а након тога и у току службовања у цркви. Три године смо заједно становали. Био сам у Призрену, гдје је он завршио Богословију, и ја такође. Наше су везе врло блиске и трају деценијама. Одавно пратим све што је митрополит чинио, како у Београду, Крки, Аустралији, а нарочито као митрополит дабробосански – рекао је патријарх Иринеј.

Његова светост посебно се осврнуо на искушења са којима живи српски народ.

Сви смо у великим искушењима, а она се, према мом мишљењу, могу превазићи и савладати само јединством српског народа. Србија и Република Српска морају уложити позитивну енергију, труд и рад, ујединити се око заједничких циљева. Само тако могу се изазови и искушења надвладати, превазићи, на добробит нашег народа – казао је патријарх.

Вођа делегације општине Соколац – начелник Бјелица изразио је спремност да општина Соколац помогне изградњу цркве брвнаре у Београду, храма који ће бити посвећен Преподобној мати Ангелини Српској. Дар Сокоца и Романије биће дрвена грађа, речено је данас.

Наравно, патријарх Иринеј је захвалио Романијцима на овом племенитом чину.

– Романијци дарују оно што је њима Бог даровао, а то је шумско благо, без којег нема здравља и живота. Хвала им што ће нам помоћи да изградимо један дивни дрвени храм, што ћемо Београду представити љепоту дрвеног храма, који ће бити атракција за овај град. Београђани ће имати прилику да виде љепоту храма, који ће подсјећати на бројне богомоље које су постојале у минулим вијековима диљем наше Србије. Хвала на размијевању и доприносу Републике Српске својој мајци Србији. Надамо се да ће Србија да узврати добром, да се одужи, повеже са својим народом Републици Српској, али и са народом нашим који се, стицајем прилика, налази на разним континентима и у бројним државама, чиме би се оснажила свијест о свом поријеклу, заједништву духовном, националном и црквеном – ријечи су његове светости патријарха српског Иринеја.

Начелник општине Соколац Милован Бјелица уручио је патријарху Иринеју вриједну умјетничку слику, рад соколачког сликара Рајка Ћајића. Патријарху је, у име митрополита Николаја, икону Чајничке Краснице уручио протојереј-ставрофор Борис Бандука. И домаћини су гостима узвратили даровима.

Након пријема код његове светости патријарха српског Иринеја, делегација општине Соколац посјетила је Музеј Српске православне цркве, који је отворен 31. маја прошле године, чији експонати представљају духовно насљеђе српског народа и духовно стваралаштво од тринаестог вијека до данас. И посјета Саборном храму Светог Арханђела Михаила, остаће у трајном сјећању, као и оно што је доживљено приликом посјете Манастиру Раковица, у чијој порти је сахрањен блаженопочивши патријарх Павле.


Поглавар Српске православне цркве, патријарх српски Иринеј, преминуо је у 91. години после борбе са коронавирусом.