Слободан Бобан Косорић /49/ са Сокоца ове године је произвео више од 120 тона кромпира са парцела од пет хекатара на Гласиначком пољу и на породичном имању у селу Божине код Хан Стјеница, између Сокоца и Рогатице.
Одлучио је, каже, да се бави производњом кромпира, баш као и његов отац, којем је то 40 година био једини посао, од којег се и „закућио“ и омогућио породици солидна примања.
Слободан је раније помагао оцу на имању, а након што је прије три године остао без посла у Фабрици мотора специјалне намјене „Фамос“ у Палама, у потпуности се посветио производњи кромпира.
Није имао довољно земљишта, па је на Гласиначком пољу закупио око четири хектара за сјетву кромпира и један хектар на породичном имању у Божинама, подручјима која су, како каже, одувијек позната по кромпиру посебног укуса и квалитета.
– Засијао сам пет хектара и, захваљујући добром роду, ове године добио више од 120 тона доброг кромпира, коме по укусу и квалитету нема равног надалеко – похвалио се овај домаћин.
Он истиче да сваке године засије житом по једну њиву површине једног хектара, са које је извадио кромпир, како би је „одморио“ за наредни род, што се показало као добар потез.
Косорић наглашава да нема уговорену продају, те да свој кромпир продаје углавном старим купцима, затим у неколико тржних центара и појединим купцима у већим и мањим количинама јер друге начине за сада није користио.
– Ко год је од мене једанпут купио кромпир – купује и даље, зато сам и остао при томе да сам тражим купца јер од мене стари купци не одустају – тврди Слободан.
Једну већу количину кромпира већ је продао старој муштерији у Сарајеву, за 35 фенинга по килограму на једну тону /купац који купује тону кромпира плаћа 35 фенинга за један килограм/. Пристао је на ту цијену да би његово газдинство могло функционисати, како би могао обезбиједити гориво, вреће за паковање, те исплатио раднике које ангажује при вађењу кромпира на њиви.
Он подсјећа да је прошле године цијена била боља и износила 50 фенинга по килограму на једну тону.
Косорић би, како каже, волио да свој кромпир може да прода по већој цијени од тренутне, која је знатно опала због велике понуде на тржишту, или да сачека повољније вријеме за продају, али му недостају средства за изградњу савременог складишта за чување кромпира.
Он истиче да се никада није ни обраћао за подстицаје јер му сталан рад на њиви не дозвољава да прати све активности у области државних подстицаја пољопривредницима, али му је помоћ неопходна управо сада, када планира да набави бољи „трактор-дуплак“ и подигне складиште.
Према његовим ријечима, сада ради на њиви са трактором купљеним прије 47 година, у вријеме функционисања земљорадничких задруга.
Косорић истиче да није у могућности да се кредитно задужи код неке од банака јер нема начина да достави три платне листе само зато што је три године на Бироу за запошљавање, па је принуђен, као и многи други пољопривредници, да узима неповољне кредите.
Његово газдинство је ове године регистровано у Агенцији за посредничке, информатичке и финансијске услуге /Апиф/ као некомерцијално јер се још нада опоравку своје фирме „Фамос“, али не жели да одустане од производње кромпира, који сматра породичном традицијом и додатним извором примања.
Слободан, на овај начин, уз примања запослене супруге, обезбјеђује новац за школовање два сина студента, кћерке ученице основне школе, те помоћ старом оцу.
Косорић истиче да кромпир са његових парцела спада у здраву органску производњу без хемије, која, овом поднебљу, за сада и није потребна.
Опредијелио се, како каже, за сорте маркиз, гала, белини и дезире.
Косорића радује што се људи у романијској регији полако враћају пољопривреди и својим имањима, која су годинама била запуштена.
