Историја је, према мишљењу политичког аналитичара и историчара Саше Адамовића, признатог професора на бројним факултетима, трка на дуге стазе и побјеђују најиздржљивији, најхрабрији и најбољи, они који имају највише воље за побједом. У претходно вођеном разговору за Соколачке новине, јунско-јулском издању прошле године, уважени професор Адамовић, подијелио је са нама став о опстанку и будућности српског народа.
– Верујем да је победа на нашој страни, да ће доћи дан када ће Срби поново бити јединствени, да ћемо за собом оставити све оне историјски неуспеле експерименте и да ћемо сви заједно градити бољу заједничку будућност.
Адамовић је и тада инсистирао на томе да Српска православна црква треба да буде основна наша снага, што се врло брзо испоставило истинитим.
Тридесети август може се оцијенити као историјски датум за српски народ у Црној Гори, уопште српски национални идентитет и, наравно, Српску православну цркву. Парламентарни избори у Црној Гори 2020. године остаће упамћени по великој излазности грађана, а прије свега по снази Српске православне цркве, која је усвајањем Закона о слободи вјероисповијести директно умијешана у политику.
КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ ПАД ТРИДЕСЕТОГОДИШЊЕ ВЛАДАВИНЕ ДПС-А И РАЂАЊЕ НОВЕ ДЕМОКРАТСКЕ СВИЈЕСТИ КОД НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ?
АДАМОВИЋ: Пад режима Мила Ђукановића могао би у сваком погледу да буде један од најважнијих догађаја у савременој историји Црне Горе. Током деценија своје неприкосновене власти, дубоко огрезле у криминал и корупцију, Ђукановић је спроводио својеврсни друштвени инжињеринг који је требао да Црну Гору, као историјски српску државу, претвори у њену сушту супротност. Црна Гора под Ђукановићевим режимом, одрицала се својих српских корена, свог језика и писма, свог идентитета и градила неки нови, измишљени идентитет заснован на лажима и, што је било најгоре, на екстремно антисрпским основама. Крајња намера такве власти био је удар на СПЦ у Црној Гори, на њене светиње, јер је Српска црква била последња препрека расрбљивању Црне Горе и зато је морала да буде истерана из ње. Сада знамо да је тај нељудски пукушај, надамо се заувек, пропао. Пред народом Црне Горе налази се велики задатак да поврати своју отету државу, да размонтира Ђукановићев режим, да од њега не остане ни камен на камену, и да Црна Гора опет буде оно што је одувек била у историjском, националном и културном смислу. Пао је Ђукановић, прва битка је добијена, али рат још није завршен.
НОСИЛАЦ ЛИСТЕ ЗА БУДУЋНОСТ ЦРНЕ ГОРЕ ЗДРАВКО КРИВОКАПИЋ РЕКАО ЈЕ ДА СУ ПРЕД НОВОМ ВЛАДОМ ВЕЛИКИ ИЗАЗОВИ ЈЕР ТРЕБА ОБЕЗБИЈЕДИТИ ОПСТАНАК НАРОДА. КОЈИ ЋЕ ТО БИТИ НАЈВЕЋИ ИЗАЗОВИ?
АДАМОВИЋ: Приоритет свих приоритета нове црногорске владе морао би да буде демонтажа Ђукановићевог режима и његове мафијашке хоботнице на свим нивоима и на сваком месту. Без тога, опасно би био угрожен и сам опстанак нове владе. Влада ће се, такође, врло брзо суочити и са великим економским проблемима. Државна каса је празна, летња туристичка сезона је пропала, криза ће бити све већа и већа. Прва постђукановићевска влада, у суштини, биће привремена, прелазна и омогућиће да се после извесног времена, у Црној Гори одрже први, прави слободни и демократски избори.
КОЛИКО ЋЕ УТИЦАЈА ИМАТИ САДАШЊА ОПОЗИЦИЈА И ШТА МИСЛИТЕ КОЈИ ЋЕ БИТИ ЊИХОВИ КОРАЦИ?
АДАМОВИЋ: По први пут, посланици дојучерашњег владајућег ДПС-а сешће у опозиционе клупе које им, ненавикнутим, сигурно неће бити удобне. Многи од њих размишљаће, у новим околностима, и о својој неизвесној политичкој будућности. Верујем и да ће неки од њих, у страху од неизбежног суочавања са погубним последицама сопствене политике, потражити неке друге политичке опције. Други ће, сасвим сигурно, покушати да саботирају рад нове црногорске власти, уз помоћ самог Ђукановића, који ће још неко време остати председник. Због тога је на новој власти да покаже велику одговорност и да је све супротно од оног што је био бивши режим.
КАКО БИ МОГАО ТЕЋИ НАСТАВАК ПРИЧЕ, ФОРМИРАЊЕМ НОВЕ ВЛАДЕ, СА НАТО-ОМ И САМОПРОГЛАШЕНИМ КОСОВОМ?
АДАМОВИЋ: Верујем да су многи желели да први кораци будуће власти у Црној Гори буду повлачење признања такозваног Косова и излазак из НАТО пакта. Признање Косова и улазак у НАТО пакт су наметнути од стране Ђукановићевог режима, мимо већинске воље грађана Црне Горе. Међутим, у овом тренутку, није реално очекивати да се тако нешто деси, поготово не у мандату ове, прелазне владе. Не сумњам, такође, да ће ова два веома важна питања доћи на дневни ред у не толико далекој будућности и у промењеним међународним околностима. Многе од лоших последица пропалог црногорског режима није могуће исправити преко ноћи и зато се треба, пре свега, наоружати стрпљењем.
КАКО ЋЕ СЕ СВА ОВА ДЕШАВАЊА У ЦГ ОДРАЗИТИ НА КОМПЛЕТАН РЕГИОН, ПРВЕНСТВЕНО НА БИХ И РЕПУБЛИКУ СРПСКУ, С ОБЗИРОМ НА ТО ДА СЕ И КОД НАС БЛИЖЕ ЛОКАЛНИ ИЗБОРИ, А ВЕЋ ЗА ДВИЈЕ ГОДИНЕ ОПШТИ?
АДАМОВИЋ: Србија и Република Српска могу, са великом надом, да гледају на позитиван развој догађаја у Црној Гори. Погледајте само како су у региону у Сарајеву, Загребу, Приштини и Скопљу „оплакивали“ пад режима Мила Ђукановића и биће вам јасно какав се политички земљотрес догодио у Подгорици. Непријатељи српског народа, наравно, неће седети скрштених руку и тражиће начин да узврате ударац. Република Српска је од свог настанка на мети свих оних који би желели да је укину и утопе у унитарну БиХ, а Србе сведу на статус националне мањине, обесправљене и прогоњене, онако како је то, до јуче, било у Црној Гори. Избори, локални или општи, се у пројекцијама српских непријатеља увек виде као могућност за дестабилизацију Републике Српске. Надам се да смо из претходних случајева, од 5. октобра до данас, извукли поуке и да ће свим српским политичким актерима увек на првом месту бити Република Српска, највећи геополитички успех српског народа у 20. веку.
ДА ЛИ ЈЕ ЗБОГ БУЂЕЊА СРПСКОГ НАРОДА И НЕПРЕКИДНИХ ЛИТИЈА СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ИДЕНТИНТИЕТ ОЈАЧАН?
АДАМОВИЋ:Величанствене народне литије у Црној Гори, по ко зна који пут у историји, показале су колика је снага српског националног идентитета и то у најтежим околностима када се тај идентитет налазио под највећим ударом и најстрашнијим претњама. Век у коме живимо је доба у којем се питање националног идентитета вратило као једно од најважнијих, не само за наш народ већ и за друге европске народе. Глобализација, секуларизација и масовне миграције изазвале су, и још изазивају, одговор све већег броја Европљана који не желе да се помире са таквим процесима. У том смислу православне литије у Црној Гори могле би за све да буду инспиративан пример како се, неодустајно, борити за своју нацију, веру, културу и историју. Борити и победити!
Осим верификације мандата новог састава парламента, у Скупштини Црне Горе, 23. септембра, формирана је нова парламентарна већина, састављена од три коалиционе групације чији су лидери Здравко Кривокапић, Алекса Бечић и Дритан Абазовић. Дан раније, представници три коалиције нове парламентарне већине о мандатару за састав нове Владе преговарали су у манастиру Острог, уз посредовање митрополита Српске православне цркве у Црној Гори Амфилохија и епископа Јоаникија.
