Тринаестог септембра навршила се годишњица од рођења српског књижевника, пјесника и телевизијског аутора Душка Трифуновића. Рођен је у селу Шијекавац код Босанског брода 1933. године. Завршио је браварски занат и средњу шумарску школу. Тек по повратку из војске, са двадесет двије године, написао је прву пјесму. Са двадесет четири године преселио се у Сарајево и наредних година написао је неколико збирки пјесама: „Златни куршум“ (1958), „Бабова рђава баштина“ (1960), „Јетке приповијетке“ (1962), „Тумач тираније“ (1966) и „Шок соба“ (1972). То је била лирика потпуно другачијег пјесника. Тек касније завршио је књижевност на Филозофском факултету у Сарајеву. Писао је јасно и разумљиво за дјецу, опјевао им Дарвина, Моцарта, Фројда и друге значајне људе у историји цивилизације. Као веома плодан писац оставио је иза себе двадесет књига поезије, четири романа и неколико драма. Добитник је више награда, између осталих ту су Бранкова награда и Шестоаприлска награда града Сарајева. Био је аутор емисијe на ТВ Сарајево „Шта дјеца знају о завичају“.
Ипак, Душко Трифуновић остао је упамћен по стотинама пјесама које је написао за музичаре и популарне бендове из бивше Југославије. Писао је за „Бијело дугме“, „Индексе“ Здравка Чолића, Сеида Мемића Вајту, Неду Украден и друге. Аутор је највећих хитова који се деценијама касније још увијек пјевају: „Шта би дао да си на мом мјесту“, „Пристао сам, бићу све што хоће“, „Тајна веза“, „Главо луда“, „Ријека суза и на њој лађа“. Сматра се заслужним за креирање нечега што је названо Сарајевска рокенрол школа, гдје је највише и најдуже стварао.
Грађански рат у БиХ и распад Југославије оставили су трага на његовом животу. У избјеглиштву у Новом Саду радио је на телевизији; и даље је писао, али живио је скромно. Тако је и умро 28. јануара, 2006. године, прилично заборављен од свих. Душко Трифуновић – пјесник, боем, шармер, по посљедњој жељи, сахрањен је у Сремским Карловцима. Комеморација је одржана у Матици Српској у НС, а на вјечни починак испратило га је хиљаде поштовалаца.
Културна манифестација „Дани Душка Трифуновића“ традиционално се, сваке године, одржава на Палама. Ове године награда „Душко Трифуновић“ припала је српском пјеснику и академику Матији Бећковићу.
ГРЕХ
Грешио сам много, и сад ми је жао
и што нисам више, и што нисам луђе
јер, само ће греси, када будем пао
бити само моји – све је друго туђе.
Грешио сам много, учио да страдам
летео сам изнад ваше мере строге
грешио сам, јесам, и још ћу, бар се надам
својим дивним грехом да усрећим многе.
Грешио сам, признајем, нисам био цвеће
грешио и за вас, који нисте смели,
па сад део мога греха нико неће
а не бих га дао – ни кад бисте хтели.
