Да навике које нам обликују живот стичемо у раној доби одрастања, потврдио је разговор вођен са нашим младим и вриједним суграђанином Стефаном Јоловићем. На почетку приче, на питање када је заволио и отпочео узгој биљака, Стефан се вратио у дјетињство и вријеме када је помагао дједу око радова у дворишту. Каже да је прву биљку сам засадио када је имао шест година, а тај пелцер љубави према биљкама израстао је у предивно двориште у ком расте преко двије стотине различитих биљака.
– Радо сам проводио вријеме на уређењу дворишта. Сјећам се да смо имали засад јагода о којем сам водио бригу. Понекад су ми повјеравали сређивање живе ограде, а касније сам водио бригу и о осталим засадима и украсним биљкама. Био сам фасциниран грандиозним и необичним биљкама. Одлазак на море и посматрање палми за мене је био посебан доживљај, а данас све те биљке расту у мом дворишту – започео је причу Стефан.
Плато Романије препознатљив је по оштрој клими која са собом носи дуге зиме са великом количином снијега. Надморска висина условила је да на овом подручју расте густа црногорична шума. Кад на ову констатацију додамо и податак да у Стефановом дворишту сазри грожђе, да узгаја банану, брескву, јапанску трешњу, неколико врста кактуса, агаву, онда је јасније колико труда и љубави је потребно уложити.
– Грожђе одлично роди. Од њега правимо лозову ракију. Своје станиште на мом посједу нашле су разне врсте чемпреса, шимшири, хортензије, рицинус (у народу познат по чувеном истоименом уљу), пузавица текома. Имам и неколико врста палми које расту на Канарским острвима, у Египту, Кини – набројао је Стефан.
Све биљке су различите и свака захтијева посебан третман. Одржавање и радови мијењају се у зависности од годишњег доба. Прије доласка зимских дана потребна је посебна заштита, јер већина биљака тешко би опстала у нашим климатским условима.
– У прољеће слиједи окопавање и орезивање биљака. Како напредује вегетација прилагођава се и прихрана биљкама, како би оне у љетњим мјесецима показале свој пуни сјај. Са првим данима сунца, палме које зими буду складиштене у подрум, износим напоље.
Потребно знање и сугестије проналази на интернету, читањем литературе и размјеном искустава у групама на друштвеним мрежама које се баве темама везаним за уређење дворишта и узгој биља.
– За све то потребно је доста времена и упорности. Поједине биљке садим у различиту врсту земљишта, како бих пронашао најбољи тип земље у којој ће напредовати и расти – појашњава Стефан.
Стефанова љубав према природи и њеним богатствима обогаћује се бројним путовањима са којих доноси необиче биљке које свој нови дом добијају на Романији.
– Плато Романије је сам по себи дар природе; ријека Каљина и Бук, ријека Биоштица, села Жунови и Соколовићи велики су туристички потенцијал општине Соколац. Мислим да наши људи не познају довољно своју околину и не знају какве љепоте су распрострањене недалеко од нас. Волио бих када би свијест о очувању природе била већа.
Када је ријеч о дестинацијама у БиХ, Стефан истиче љепоте Требиња и Мостара, град Прозор-Рама и Рамско језеро, које је на њега оставило посебан утисак.
– Недавно сам боравио на Рамском језеру и ово подручје на мене је оставило посебан утисак. Већина не зна за ову несвакидашњу природну оазу – казао је Стефан.
Од европских дестинација Стефан издваја оне гдје су, како каже, топлији и људи и клима. Барселона, Рим, Венеција и Париз градови су у које би опет отпутовао.
– Сви ови градови воде рачуна о природи и његују културу уређивања паркова, алеја и зелених површина. Чињеница је да савремена градња нарушава еко-систем, а на овим мјестима примјетно је да се још увијек одупиру оваквом тренду. Ако постоји рај на земљи, за мене је то тропско острво Занзибар. Боравак на овом острву је непревазиђена доза среће и инспирације – присјетио се он.
Стефанов сан је да једног дана отвори велику ботаничку башту по угледу на оне које је виђао у Европи. Сматра да би то било велико остварење, не само за њега, већ и за ширу заједницу, с обзиром на то да у нашем окружењу, осим у Сарајеву, не постоји сличан садржај. Надамо се да ће то бити тема нашег идућег разговора.
