Изложбом радова, чији су аутори пацијенти радно – окупационе терапије, Специјална болница за психијатрију Соколац обиљежила је Свјетски дан менталног здравља – 10. октобар.

Бојан Ђерић, дефектолог, са пацијентима већ годинама ради на рехабилитацији и ресоцијализацији. Истиче да је пандемија вируса короне спријечила организовање продајних изложби широм Републике Српске.

– Током цијеле године радимо на скидању стигме везане за ментално обољеле пацијенте али и установе у којима они бораве. Пандемија нас је спријечила да имамо више изложби, јер смо до ове године организовали и по десетак излагања широм Српске, казао је Ђерић.

Он је напоменуо да је радна терапија важан сегмент опоравка и да у психијатријској болници настоје да омогуће широк дијапазон послова и активности. Истиче да се они добровољно опредјељују за неки посао, а тај рад и обука велика им је помоћ у даљем животу, након завршеног лијечења.

– По изласку неки пацијенти се одлуче за пољопривредну производњу која задовољава њихове личне потребе, неки за израду ситних радова, а све то нама терапеутима представља највећи успјех у раду, казао је Ђерић.

Дефектолог Ђерић напомиње, да је примјетан све већи број нових пацијената са менталним сметњама.

– Све што се дешава око нас, негативно је утицало на људе лошијег менталног здравља и примјетан је већи број хоспитализација пацијената. Пандемија је, сама по себи створила додатни притисак. Свједоци смо у каквим тешким стањима нам они долазе. На срећу успјели смо да им осигурамо угодан и сигуран боравак у нашој установи.

Свјетска здравствена организација дан менталног здравља обиљежава под паролом „Хајде да инвестирамо у ментално здравље“, јер је примјетно да свега 2% од укупног улагања у здравство широм свијета одлази за ову намјену. Стигматизација ових осјетљивих категорија је на високом нивоу, а и они који успију да заврше поступак лијечења, тешко се поново уклапају у друштвену заједницу. Да до овог не би дошло наш саговорник напомиње да је најважнија правовремена реакција најближе околине на необичне појаве и понашања.

– Основна порука свима је, да када уоче неки психички проблем, када дуго трпе стрес и осјећају напетост, нервозу и безвољност, када имају слушне или гласовне обмане, да потраже помоћ. Појединац који има ове проблеме ријетко кад се за помоћ обрати сам. Потребна је адекватна реакција породице и најближе околине. Некада је довољна помоћ стручног лица, психијатра, како не би дошло до саме хоспитализације. Центар за ментално здравље у Дому здравља у Сокоцу и Центар за социјални рад пружају адекватан вид помоћи, истакао је он.

Сам опоравак, у зависности од сиптоматологије, може да траје од неколико мјесеци до неколико година. Након напуштања установе, пацијенти остају „под лупом“ и прати се њихов начин поновне адаптације у друштвене токове.

Примјетан је тренд све обимнијег конзумирања психоатвивних супстанци, алкохола и наркотика. У установу долазе углавном млађи пацијенти, којима се након неког времена јављају тешка психо-физичка стања.

Директорица болнице Биљана Цвијетић, овом приликом је рекла да је у плану управо проширење капацитета и отварање посебних одјељења – одјељења за психогеријатрију и посебног одјељења за болести овисности.

– Све је већа потреба за отварањем ових одјељења. Нажалост, примјетан је све већи број пацијената који имају проблем са наркотицима, и једно издвојено одјељење је неопходно за њихово адекватно лијечење. О менталном здрављу морамо говорити сваки дан, не само данас, казала је директорица Цвијетић.

„Чувајте свој ум, то је једино мјесто гдје ћете морати живјети до краја живота“.