Јединствен угоститељски објекат, опремљен у етно стилу и у потпуности посвјећен његовању народних традиција, налази се у подножју Романије, удаљен 5 км од Сокоца у селу Бјелосављевићи, на магистралном путу према Рогатици.
Коноба Огњиште од 2005. године угошћава љубитеље домаћих гатсрономских специјалитета, а у својој понуди садржи традиционална јела: јагњеће печење са ражња, телетину испод сача, пуру с киселим млијеком, кајмак, сир и остала јела по наруџби. Овај крај је познат и по производњи ракије од дивљих крушака која се налази у понуди конобе. Традиционалну националну здраву храну подарила је природа, човјек је оплеменио, а коноба Огњиште чува је и сервира са задовољством и добробит својих гостију.
Маја Ећимовић, власник Огњишта, истиче да су најчешћи посјетиоци конобе пролазници, а све чешће и гости који најаве долазак и желе да бораве у овом угоститељском објекту.
Она наводи да су због ширења понуде изградили дрвену кућу са 18 лежајева у близини конобе, колибу мљекарицу и више пратећих објеката у етно-стилу неопходних великом сеоском домаћинству.
– Одлучили смо да изградимо и објекат за смјештај гостију који су пожељели да присуствују припремању наше домаће ракије, друже се „уз весели строј“, одморе од градске вреве, ослободе од стреса боравећи на чистом ваздуху и нетакнутој природи – наглашава Ећимовићева.
Она каже да је њена породица ушла у овај посао са неколико радника, назвавши радњу по мјесту окупљања породице и пријатеља, око топлог средишта куће – огњишта, симболом породичне среће под којим и данас опстају са седам запослених.
Од кукурузног брашна које мељу у сопственом млину припремају цицвару, качамак и домаћу пројару за које користе романијски димљени кајмак, на начин како су то радиле њихове баке. Како истиче Ећимовић, некада је и сама производила романијски димљени кајмак у колиби мљекарици изграђеној уз конобу, а сада у том објекту припремају димљени масни сир за своје госте.
Ећимовић додаје да се код њих служе домаћи сокови које она сваке седмице производи, углавном од шумског воћа откупљеног од локалних сабирача са подручја Романије.
Сматра да постоји огроман потенцијал Гласинца и Романије у етно-туризму и да се све што је природа дала овом крају може искористити за привлачење туриста из свих крајева свијета.
Према њеном мишљењу, Соколац би бар једном годишње могао да буде домаћин различитих спортских манифестација као што су радничке игре већих предузећа, с обзиром на то да има све потребне терене, од чега би користи имала цјелокупна локална заједница.
