Деца су рођени уметници. Драматични су и њихове емоције често изгледају нерационално и неспојиво са датом ситуацијом. Доживљавају свет на свој начин и у складу с тим и реагују и показују осећања. То не значи да имају право да показују непоштовање или да се понашају ружно према онима који их окружују.
Деца су део друштва и да би се у њему осећала добро, морају бити научена да следе нека основна правила, како не би повредили осећаје, емоције и физички интегритет других. Друштвено-одговорно понашање одгајају родитељи од куће у раном детињству. Истовремено, деца треба да буду свесна да имају право да изразе своја осећања, да покажу када су љута, тужна, уплашена, узбуђена итд. Сваки осећај треба да буде искусан и свестан.
Потпуно је погрешно тежити да дете не буде под утицајем негативних емоција. Ако дете мисли да не би требало да буде тужно или љуто, учиниће све што је у његовој моћи да избегне ове осећаје, али то му неће помоћи да се осећа боље. Ово није здраво, јер је туга заправо лек, онда када имамо простора да је изразимо.
Из истих разлога, деци од које се тражи да не изражавају своје емоције, посебно ако су негативне, која се због љутње или гласне туге шаљу у своју собу, касније ће одбити да говоре о себи и својим осећајима.
Сврха није да се измене или угуше емоције деце, већ да се исправе понашања која су те емоције изазвале.
То гушење емоција се обично постиже следећим изјавама родитеља:
- Не драми.
- Није ваљда да сад дижеш толику буку због глупости?
- Кад престанеш да плачеш, онда ћу ти дати.
- Престани да се понашаш као беба.
- Како можеш да се плашиш тога?
Како разликовати емоцију од понашања?
Пре свега, морамо научити да разликујемо шта дете ради од онога како се осећа.
На пример:
Љутња је емоција, ударање је понашање.
Немогуће је убедити дете да не би требало да осећа, али добро је показати му како да се носи са непријатним осећајима.
Често многи мисле да је одгајање ментално снажног и стабилног детета последица одгајања њега или ње као саможивог. Ово је велика заблуда. У пракси, ментално стабилна деца су она деца која препознају различите емоције и способна су да бирају здраве начине да се носе са својим осећањима без угрожавања других.
Деца су много отпорнија од одраслих, лако се могу изборити са негативним осећајима, непријатним осећајима и анксиозношћу.
Када су деца сигурна, могу се суочити са својим страховима без оклевања и потражиће начине како их превазићи без устручавања. Међутим, ако пустимо дете да мисли да је анксиозност сама по себи лоша, онда ће он/она вероватно наставити да ради ствари које ће га само још више узнемирити.
Деца морају бити свесна да су негативне емоције део живота, а основна лекција коју треба научити је да понекад морате деловати управо супротно од онога што осећате.
На пример:
Одрасли се понекад осећају тужно, али још увек иду на посао.
Деца морају да схвате да су сви понекад присиљени да нешто учине или не, а често овај избор нема никакве везе са емоцијама и осећањима.
Учење детета да управља својим емоцијама је непроцењиво.
Када научимо дете да су њихове емоције нормална реакција на мождане активности и да је све у реду, врло је вероватно да ће они наћи друштвено примерен начин да се с њима суочи, а понашање ће се исправити.
Како помоћи детету да разуме своја осећања?
Означавање емоција.
Дете се може и треба добро научити да именује своја осећања. На тај начин ће их моћи развијати.
На пример: „Видим да се осећаш стварно разочарано што данас нећеш изаћи у парк.“
Задатак родитеља у оваквој ситуацији је да покаже детету да је могуће суочити се са негативним осећањима на прихватљив начин.
Ако се дете понаша непримерено, мора разумети да ће доћи до последица. Ако старије дете у породици разбије братову играчку јер је љуто, мора бити свесно да његово понашање не може проћи незапажено. У таквим тренуцима морамо детету јасно рећи да ће његово понашање имати последице, а не његова осећања.
Емоције не би требало да оправдају баш све акције. Ако нам дете каже да није у стању да напише домаћи задатак јер је узнемирено или тужно, то није разлог да откажете или одложите писање домаћег задатка. Ово је начин да покажете детету да је одговорно за своје понашање.
