БиХ је позната по великом броју политичких партија чији извјештаји сваке године долазе под лупу Централне изборне комисије (ЦИК), а најновији подаци из евиденције те институције показују да странке дугују више од 200.000 марака по основу изречених казни.
Политичке партије имају обавезу да ЦИК-у достављају своје финансијске извјештаје, а комисија је надлежна за спровођење Закона о финансирању странка те да одлучи да ли су странке или друго лице прекршили одредбе, односно да у складу са оним што утврди изрекне санкције које могу да буду новчане, односно одговарајуће административне забране.
Осим тога, сваку сумњу о кривичном дјелу које се може довести у везу са финансирањем и изборном кампањом обавезна је пријавити надлежном тужилаштву и другим органима надлежним за спровођење закона.
У најновијем извјештају о спровођењу закона из надлежности ЦИК-а, који је упућен у парламентарну процедуру, истакнуто је да је лани донесено 15 одлука којима су новчано санкционисане политичке странке у укупном износу од 76.500 КМ и то због кршења Закона о финансирању политичких странака у 2016. години.
Изречене казне кретале су се од 1.000 до 11.700 КМ, а за 13 странака, које нису поднијеле годишњи финансијски извјештај за 2017. годину и нису омогућиле приступ својим просторијама запосленима у Служби за ревизију како би процијенили њихово пословање, уручена је административна мјера којом им је ускраћено право да се кандидују на наредним изборима.
У ЦИК-у су сумирали и све што су радили још од прије деценију и по.
– Од 2005. до 2019. године донесено је 498 одлука о санкционисању партија и пет одлука о санкционисању физичких лица, од чега су 405 новчане казне, у 96 одлука је ријеч о санкционисању административном мјером забране кандидовања и двије административне мјере којима је странкама наложено да дио средстава уплате у добротворне сврхе – потврдили су у ЦИК-у.
Из приложеног додатка у ЦИК-овом годишњем извјештају, који је датиран на јун 2020, видљиво је да су странке плаћале дугове, али да репова има.
– Ненаплаћено је још више од 17 одсто изречених казни – закључено је у извјештају комисије, из које су раније указивали да имају проблема у вези са овим јер се странке гасе и нема начина да наплате дуг.
Бивши члан ЦИК-а и стручњак за изборно законодавство Вехид Шехић је, такође, наглашавао да за обавезе према држави неко мора одговарати, те да је потребно појачати контроле рада странака да би било утврђено да ли је ријеч о активним странкама или о онима којима пријети гашење. Његов став је и да је потребно дефинисати и увести не само одговорност странке већ и појединаца, те да странка не би смјела да буде угашена док не измири све обавезе, односно да би надлежни требало да одговарају не само имовином странке него и својом личном.
Прекршаји
Политичке партије у РС и ФБиХ протеклих година масовно су кршиле Закон о финансирању политичких партија и Изборни закон БиХ. Преступи су се најчешће односили на неплаћање закупнине за страначке просторије, непријављивање донација и пропусте у вези са евидентирањем прихода, расхода и обавеза.
