Више од милион Шпанаца изгубило је посао током пандемије, а и прије тога је сваки четврти грађанин живио на рубу сиромаштва, па и поред тога што је власт увела нове врсте социјалне помоћи, бирократија каска и перспективе нису ружичасте.
Дојче Веле наводи примјер кварта Виљаверде у Мадриду, гдје педесетак људи чека испред канцеларије “Жуте патке”. То је назив грађанске иницијативе која постоји више од десет година и дијели храну онима којима је потребна.
Током короне је више од милион људи изгубило посао. Да би ублажила посљедице, влада у Мадриду великодушно одобрава ову врсту новчане помоћи не само за људе у радном односу, већ и за самосталне предузетнике.
Скоро 3,4 милиона Шпанаца добило је помоћ у јуну.
У јулу је број прималаца помоћи пао за нешто више од пола милиона. Прије свега јер су се власници ресторана и хотела надали гостима и туристима током љета и стога запослили један број људи.
Концептом скраћеног радног времена, запослени задржавају свој посао, али накнаду у висини од 70 одсто плате добијају од Бироа рада.
Ипак, стопа незапослености током финансијске кризе и експлозије балона некретнина 2013. у Шпанији била је знатно већа – чак 27 одсто наспрам садашњих 15 одсто. Али, за вријеме финансијске кризе су многи успјевали да се снађу, радећи повремене или сезонске послове. Током пандемије тај простор је сужен.
У 17 аутономних шпанских региона за такве случајеве предвиђена је социјална помоћ. Но, износи се веома разликују – тако регион Навара исплаћује највећу суму која се креће између 600 и 1.200 евра, док градско подручје и околина Мадрида, иначе најскупље мјесто за становање, дају најмању помоћ која се креће од 400 до 735 евра.
Шпанска влада је на вријеме схватила да је пандемија многе породице гурнула у сиромаштво. Стога је у јуну увела још једну врсту социјалне помоћи, такозвани „минимални животни доходак“. Њу исплаћује држава и износи од 460 до 1.000 евра зависно од величине породице – то је додатно, уз социјалну помоћ коју исплаћују региони.
Већина оних који стоје у реду за храну у Виљавердеу имају право на државну помоћ, али до сада нису могли да испуне одговарајући формулар.
Чини се да се бирократија прераучунала, наводи ДW.
Канцеларије за социјалну помоћ дају грађанима термине, али се на ред чека енормно дуго. Разлог је, како кажу синдикати, недостатак особља. Због смањења буџета, канцеларије за социјалну бригу изгубиле су 6.000 државних службеника током протеклих десет година. До сада је одобрено свега 80.000 захтева за помоћ.
При томе, шанса за проналазак посла ових дана није ружичаста – расте број нових случајева короне, па се рачуна са продуженом привредном кризом. Недавно је Њемачка читаву Шпанију прогласила за ризичну земљу, што је јак сигнал за туристе на измаку сезоне.
