– Тачно је да нема довољно те иницијативе код појединих министара и директора и да није било ове пандемије неке ствари би другачије радили и сигурно би их позивали на одговорност, казао је Вишковић.
На питање да ли је задовољан радом министара и директора јавних предузећа у протеклом периоду, Вишковић је у интервјуу Срни рекао да је научио да ствари држи под контролом и да све буде посложено, те да све што се може урадити данас не чека сутра.
„Такође, волим људе који имају иницијативе. Нисам задовољан људима који раде само кад им кажете, јер онда се поставља питање чему они служе. Ако ће неко радити када му кажете, његова улога у ланцу је упитна. Тачно је да нема довољно те иницијативе код појединих министара и директора и да није било ове оандемије неке ствари би другачије радили и сигурно би их позивали на одговорност. Међутим, данас је тешко позивати некога на одговорност јер не знамо колико је ко имао проблема због пандемије која је све пореметила као што је, на примјер, случај са ‘Шумама Републике Српске'“, истакао је Вишковић.
Он је навео да „Шуме“ дугују локалним заједницама скоро 20 милиона КМ, али дрвопрерађивачи дугују „Шумама“ више од 30 милиона КМ, те се поставља питање како њих натјерати да плате своје дугове када су у огромним проблемима.
„То све треба анализирати и утврдити шта је објективно а шта субјективно утицало на нечији рад и пословање. Не може се вршити притисак на дрвопрерађиваче да исплате дуг, јер би то утицало на њихово пословање, на отпуштање радника… и онда дође неко и поставља питање зашто се ‘Шуме’ задужују. Морају да се задужују, јер дрвопрерађивачи нису у могућности да плате дуг, а сутра нам се може десити да нам пропадне сировина у шумама“, појаснио је Вишковић.
Он је рекао да је најважније да је Република Српска ликвидна и да извршавају све своје обавезе на вријеме.
„Бруто домаћи производ у Републици Српској у првом кварталу ове године био је 1,4 у плусу. Ово су тешка времена и много развијеније земље имају озбиљне проблеме усљед пандемије вируса корона“, нагласио је Вишковић, најављујући реализавију великих инфраструктурних и енергетских пројеката, међу којима се неки повлаче и више деценија, Бук Бијела, аеродорм у Требињу, хидроцентрала Дабар…
