Званични хералдички симбол и један од симбола суверенитета Републике Србије је државни грб. Актуелни је усвојен и примењује се од 19. маја 2009.

На грбу који се данас користи, приказани су двоглави орао Немањића, са мањим црвеним штитом и крстом са четири огњила, онда златним криновима, на великом црвеном штиту крунисаном краљевском круном и огрнут у плашт од велике ласице, такође крунисан истом круном. Грб је скоро истоветан као Грб Краљевине Србије и представља чин враћања историјског грба наше државе.

Иако је република, Србија је по угледу на традиционални грб вратила и круну, што није ништа ново и неуобичајено, јер и неке земље које нису монархије, попут Русије, Бугарске, Грузије, Мађарске, Црне Горе и тако даље, користе хералдичку круну. Круна, дакле, не значи по аутоматизму да је нека земља краљевина. Круна је симбол са далеко више значења.

Прерађени српски Грб

Препоруком Народне скупштине Републике Србије о коришћењу грба, заставе и химне од 17. августа 2004. за грб је поново усвојено решење аустријског хералдичара Ернста Крала из 1882. године. После усвајања Закона о изгледу и употреби грба, заставе и химне Републике Србије 19. маја 2009. године, приступило се по први пут у историји, изради Изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије у циљу усклађивања изгледа грба са одредбама Закона.

Израда новог грба поверена је српском хералдичару Љубодрагу Грујићу у сарадњи са председником Српског хералдичког друштва Бели Орао, Драгомиром Ацовићем, и стручним члановима комисије. По завршеном послу, Влада је предлог комисије усвојила у потпуности и донела Уредбу о утврђивању изворника Великог и Малог грба, Изворника заставе и нотног записа химне Републике Србије и то 11. новембра 2010. године.

Најзначајније промене на грбу су

  • оцила су добила облик ћириличног слова С;
  • пера на орлу су јаснија, са мање детаља;
  • језик орла је у духу српске хералдике;
  • златне ресе на павиљону су представљене поцепане;
  • круна изнад штита више није пресечена на пола, што је симболички добро за суверенитет државе;

Опис српског грба

Грб Републике Србије, Велики Грб, је сребрни стилизовани двоглави орао на црвеном штиту полуокруглог облика са круном изнад штита. Главе орла су оивичене са по девет пера и окренута ка спољним странама штита. Кљунови двоглавог белог орла су златне боје и широко разјапљени. Пера на вратовима орла распоређена су по четири реда са седам пера.

Крила орла су раширена и заједно са репом и главама формирају крст, а на сваком крилу су четири реда пера поређана следећим распоредом: у првом реду је седам пера, у другом реду је девет пера (два велика и седам мањих), у трећем реду је седам пера, у четвртом реду је седам пера (четири велика и три мања). Ноге орла су раширене по дијагонали штита, а испод сваке канџе налази се по један кринов цвет златне боје. Ноге и канџе орла су златне боје.

Пера на ногама су беле боје и има их седам. Реп орла је позициониран у односу на вертикалну осу штита, у три реда је распоређено по седам пера; врхови свих пера на двоглавом белом орлу су заобљени. На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једим огњилом у сваком пољу.

Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита. Са крстом представља мото Ватром ћемо крст бранити. Круна је позиционирана централно у односу на вертикалну осу штита и глава орлова. Круна је златне боје, украшена са 40 белих бисера, осам плавих сафира и два црвена рубина, а на врху круне је крст.

Блазони Великог и Малог грба

Велики грб јесте црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном и заогрнут порфиром везеном златом, украшеном златним ресама, увезаном златним гајтаном са истим таквим кићанкама, постављеним хермелином и крунисаним златном круном.

Мали грб је црвени штит на коме је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.

Правила употребе српског грба

Садашњи грб Републике Србије се користи од 17. августа 2004., на основу Препоруке о коришћењу грба, застава и химне Републике Србије коју је усвојила Скупштина Србије и Устава којим је озваничено да Србија као самостална држава има грб, заставу и химну. Препоручено је да се користи грб утврђен Законом о грбу Краљевине Србије од 16. јуна 1882. године у два нивоа, као Велики грб и као Мали грб.

Парламент је тада усвојио само препоруку јер је још важећим Уставом, у члану 5, предвиђена скоро неизводљива процедура за утврђивање државних симбола која предвиђа расписивање референдума и усвајање резултата двотрећинском парламентарном већином.

Велики грб Републике Србије употребљава се на зградама и у просторијама Народне скупштине, Председника Републике, Владе, Уставног и Врховног касационог суда, Републичког јавног тужиоца и гувернера Народне банке Србије, као и у њиховим печатима и штамбиљима.

Мали грб је планиран за зграде осталих државних органа, покрајинских и локалних, као и јавних служби и у њиховим службеним просторијама. Велики грб се од 2005. године налази и на новчаницама и кованом новцу у издању Народне банке Србије.

Мали грб може да се користи и приликом прослава, свечаности, културних или спортских манифестација које су значајне за Републику Србију, на јавним исправама, униформама, на званичним позивницама и честиткама које користе председници Владе и Скупштине и њихови потпредседници, министри, председници Уставног и Врховног суда Србије, републички јавни тужилац и гувернер Народне банке Србије. Велики и мали грб не смеју да се употребљавају ако су оштећени.

Рана историја грба

У раној историји симбол са црвеном подлогом на којој стоји часни крст са четири слова С (на србици односно ћирилици или четири грчка слова бета) нађен је међу Винчанским симболима старим око 7000. година и украшава богињу Сербону чије су амфоре нађене и по острвима Јонског мора. Њихова историја потиче од пре две хиљаде година пре наше ере.

Претпоставља се да су то прикази односно цртежи неба подељени на четири квадрата, где стоје четири млада месеца као симболи протекције рађања у животињском, биљном, људском и духовном свету. Касније, тај симбол користи Византијска династија Палеолог.

Српска традиција симбол повезује са Светим Савом, првим српским архиепископом, коме приписује стварање изреке Само слога Србина спашава, чија скраћеница представља четири слова С. Стварно порекло симбола је из Византије, од грчког слова бета (β) и слогана династије Палеолог и гласи Цар Царева царује царевима.

Новија историја грба

Актуелни грб Србије идентичан је грбу краљевине Србије из 1882. године. Тај грб је уредио Стојан Новаковић, човек који је по први пут поставио мањи грб са крстом и оцилима на груди двоглавог орла. Двоглави орао је, од настанка српске државе, у свести народа био симбол српског царства. То је грб изгубљене, али идеалне српске државе, симбол њене државности.

Двоглави орао је симбол јединства Божје васељене и земаљске власти, идеалан спој небеског и земаљског. С друге стране, крст са оцилима се спорадично среће у доба пуног процвата српске државе у средњем веку. Тек крајем 16. века почиње да се појављује у разним рукописима, али само као један од хералдичких знакова Србије.