Његова светост патријарх српски Иринеј апеловао је да хрватско државно и црквено руководство, као и политичке и духовне вође српског народа учине све да би између два народа завладао мир.
Патријарх Иринеј је изразио увјерење да је еуфорија опијености злом прошла, осим код најусијанијих глава, те да је наступио прави час за разговор о помирењу с обзиром на мноштво отворених питања, неријешених проблема и многих искушења.
– Нека свако чини своје, нека славе они ако мисле да имају шта, али молим и апелујем да хрватско државно и црквено вођство, као и политичке и духовне вође нашег народа, чине све што могу да се искорени мржња и завлада мир између два народа – рекао је патријарх Иринеј за београдску Политику.
Он је навео да је утисак да се код хрватских власти појављују почетни знакови да је могућа и таква њихова политика и да, уколико је то заиста тако, и српски народни прваци, као представници народа страдалог у геноциду, треба да, чувајући националну свијести достојанство свог народа, прихвате сваку прилику која може допринијети мирнијем сну и бољем животу српског народа у Хрватској.
Када је у питању положај Српске православне цркве у Црној Гори, али и њена позиција у неуспјешним недавним преговорима представника Епископског савјета у Црној Гори и црногорске Владе, патријарх Иринеј је напоменуо да је став Цркве „кристално јасан“.
– Црква има свој Устав, своје устројство, своје прописе који решавају начине регулисања свих важних питања. У таквим законским и канонским оквирима могу бити решена и сва отворена питања на том подручју – рекао је српски патријарх.
Он је нагласио да је то његов и став Светог архијерејског синода, Сабора, али и народа, који је то, како је указао, недвосмислено показао у епархијама на простору данашње Црне Горе.
– Ни народ, ни Црква не прихватају расправу о том питању: чији су српски православни храмови? Ни народ, ни Црква не пристају на било какву промену устројства, на нарушавање црквеног и народног јединства. Патријарх српски то поготово не прихвата, свиђало се то неком или не – поручио је поглавар СПЦ.
Према његовим ријечима, када је 1998. године „доведен“ у Патријаршију, Мило Ђукановић је представљен као будућност и снажна перспектива српског народа.
– И он је тако тада говорио и обећавао. А данас, туга ме обузме када видим колико дубок може бити људски пад. Са таквима се годинама договарати и преговарати? Са таквима тражити могућност компромиса? У то не верујем – истакао је патријарх Иринеј.
Одговарајући на питање плаши ли се да ће се црногорски законски модел прелити и на светиње на Косову и Метохији, патријарх Иринеј је рекао да су се они који су се некада представљали као нада и будућност српског народа у Црној Гори данас понашају као да су им узор шиптарски терористи.
– Jа одлично познајем и поштујем косовско-метохијске Шиптаре. У основи, то је племенит народ горштачког етоса. Али, уз сво поштовање према њима, не можемо им уступити онај део историје, део духовних и културних споменика који им никада није припадао у историји – рекао је патријарх Иринеј.
Како је упозорио, они који би помислили да и за милиметар попусте притисцима „Марковића, Ђукановића и њима сличним“, имали би убрзо у Морачи, Савини и другдје новобрдски примјер – служење римокатоличке мисе на остацима православног храма Светог Николе у Новом Брду, познате задужбине средњовјековних српских владара.
Патријарх Иринеј је навео како још није разговорао са епископом дизелдорфским и све Њемачке Григоријем о његовој изјави којом је проблематизовао издвајање буџетских средстава за градњу Храма Светог Саве у доба епидемије вируса корона.
– Чуо сам да се тим поводом огласио преко видео-снимка на интернету. Али архијереји међусобно тако не опште. Зна се како и којим путем се износе различити ставови, као и који су начини да се решавају проблеми са којима је Црква суочена – навео је патријарх Иринеј.
