Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Мирослав Лучић очекује од високог представника у БиХ Валентина Инцка да ће предузети конкретне кораке да буду заустављени покушаји застрашивања и уништавања трагова српског постојања на подручју Кантона Сарајево, а, уколико ништа не предузме, сматра Лучић, поништиће један од разлога свог боравка и рада у БиХ.
У писму упућеном Инцку поводом недавне пљачке Цркве Светог Саве у Блажују, у општини Илиџа, Лучић је истакао да недјела која се дешавају ових дана, као што су скрнављења и пљачкања српских цркава, указују да овдје још живе људи који нису за мир и суживот, додајући да се нада да су они у мањини, саопштено је из Скупштине града Источно Сарајево.
Лучић је подсјетио да је од почетка године забиљежено више напада којима је причињена штета на вјерским објектима и надгробним споменицима – у јануару су непознати починиоци насилно ушли, оштетили и опљачкали Цркву Светог Саве у Блажују, која је саграђена 1897. године и која је проглашена за национални споменик БиХ.
Према његовим ријечима, у јулу је опљачкана Црква Светог Илије у Илијашу, која је саграђена 1881. године, а у овом мјесецу су такође оштећени Парохијски дом поред православног гробља на Врелу Босне и опет Црква Светог Саве у Блажују и том приликом украдени богослужбени предмети.
„Починиоци најчешће остају неоткривени. У једном случају који се десио раније, приликом скрнављења гробља у насељу Осијек, осумњичена лица су, иако су признала своје недјело, пуштена због недостатка доказа“, подсјетио је Лучић.
У писму је истакнуто да се малобројни Срби који су остали на својим имањима послије потписивања Дејтонског мировног споразума, заједно са свештенством Митрополије дабробосанске и уз помоћ представника Града Источно Сарајево и Републике Српске, труде да очувају српске богомоље и баштину која је остала у Кантону Сарајево као доказ вишевјековног постојања Срба на овим просторима.
„У том настојању их ометају и спречавају неодговорни појединци који крађама српских црквених реликвија под окриљем ноћи остварују неку материјално-финансијску корист, али истовремено чине непроцјењиву штету процесу успостављања међунационалног помирења и повјерења“, навео је Лучић.
Према његовим ријечима, иконе и кандило су светиње које красе кућу сваког српског домаћина, па тако и Српске православне цркве, те онај ко се усуди да уништава српске светиње постаје непријатељ српског дома и цркве.
„Још вјерујемо и надамо се да је број ових злонамјерника мали да би уништио нашу жељу за добросусједским односима и суживот различитих вјерских конфесија“, истакнуто је у писму упућеном високом представнику.
Лучић је навео да глас осуде наведених недјела од стране политичара, прије свега бошњачких, по правилу изостаје или није довољно снажан, те додаје да је неопходна јасна политичка опредијељеност, као подстрек раду полицијским органима у проналажењу починилаца кривичних дјела, али и као подршка српском народу да може у слободи да живи, ради и испуњава вјерске потребе и на просторима гдје је у мањини, што, на крају крајева, гарантује и Устав БиХ.
„Искрено, нисам задовољан ни реакцијом српских политичара, посебно оних који представљају српски народ у заједничким институцијама БиХ. Молим Вас, да као високи представник међународне заједнице задужен за спровођење цивилних аспеката Дејтонског мировног споразума, искористите Ваш утицај и снагу заједнице коју представљате и снагом Вашег ауторитета заузмете се за рјешавање проблема које сам навео“, нагласио је Лучић у писму.
Он је замолио Инцка да пружи максималну подршку Његовом високопреосвештенству митрополиту дабробосанском Хризостому у његовим напорима и настојању да се Српској православној цркви врати имовина отета од комунистичког режима прије скоро осам деценија.
Разлог за упућивање писма Инцку, Лучић наводи његово јучерашње присуство помену невиним жртвама из општине Трново које су страдале у љето 1992. године.
Међу 232 српске жртве налази се много жена, дјеце /најмлађе 18 мјесеци/ и стараца /најстарији 96 година/, као и свештеник Неђељко Поповић.
Тог несрећног љета запаљена је црква у Трнову посвећена Светом Георгију, која је саграђена 1886. године. За ове монструозне злочине још нико није осуђен.
