Српска православна црква данас прославља празник Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија, која се поштује као борац за хришћанску вјеру и заштитница жена.
Према народном вјеровању, Света Марина пали и кажњава огњем и као Свети Илија који кажњава громом она спада у „огњевите“ свеце.
У народном предању чувају се примјери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сијено и домове људи који су се огријешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине „гори небо и земља“, не раде никакви послови.
Света великомученица Марина посјечена је мачем у доба цара Диоклецијана због вјере у Христа. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.
У Манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посјећују и клањају им се и православни и муслимани.
Светитељка се и у источном и у западном сликарству представља са крстом и палмом, симболом мучеништва у рукама, са змајем под ногама и често са кућама у пламену у њеној позадини.
Огњену Марију неке православне породице обиљежавају као крсну славу. У црквеном календару празник није обиљежен „црвеним словом“, али се ипак веома поштује.
