Служен помен и положени вијенци на споменик дјечаку Слободану Стојановићу

На мјесном гробљу у Дрињачи код Зворника служен је данас помен, прислужене свијеће и положени вијенци на споменик Слободану Стојановићу, дванаестогодишњем дјечаку кога је прије 28 година у зворничком насељу Каменица на звјерски начин убила Елфета Весели, припадник такозване Армије БиХ.

Помен је служио свештеник Мићо Бабић, а цвијеће и вијенце положили његова сестра Слађана, те представници Градске управе и Борачке организације града Зворника.

Предсједник зворничке Борачке организације Лазар Ристић рекао је новинарима да је убиство Слободан Јовановића у свом родном мјесту Каменица код Зворника свиреп злочин који је починила жена у униформи такозване Армије БиХ.

– Слободан је након заробљавања био око мјесец дана у тој злогласној јединици у којој је била Елфета Весели, која га је на крају заклала, након чега су из пишоља испаљена два метка у његову главу – рекао је Ристић.

Он је подсјетио да је другостепени Суд у Сарајеву осудио Елфету весели на 13 година затвора због убиства дјечака и нагласио да је та пресуда мала за злочин који је она починила над невиним дјететом.

Истичући да је присуствовао суђењу неколико дана када су доказе износили припадници и српског и бошњачког народа, Ристић је рекао да је несумњиво да је дијете мучено и убијено на начин који не може здрав разум ни прихватити нити разумијети.

Ристић је рекао да се зворничка Брачка организација залаже да се невино страдалом Слободану Стојановићу споменик уради у Зворнику и да су припреме у току.

– Настојаћемо да споменик у сарадњи са Градском управом урадимо, да редовно, као данас, обиљежавамо страдање дјетета уз поруку да се то више никоме не догоди, да рата, у коме страдају невина дјеца и одрасли, никада не буде – нагласио је Ристић.

Свештеник Бабић је, наком служења помена, рекао да су се данас људи окупили да би одали почаст, помолили се Богу, прислужили свијеће, али и да би ћутали душом и тијелом, сјећајући се жртве дјечака Слободана.

– Уз сјећање на жртву Слободана, сјећамо се страдања дјеце широм Подриња и Републике Српске, свих убијених војника, војсковођа и цивила који су дали животе и уткали их у темеље наше државе, стварајући отаџбину у којој слободно можемо да живимо – рекао је свештеник Бабић.

Износећи податак да је у Подрињу у протеком рату страдало више од петнаесторо дјеце, свештеник Бабић је рекао да је Слободан Стојановић убијен у највећим мукама, да је свирепо мичен и да је подносећи највећу жртву симбол страдања све страдале дјеце у Подрињу и у одбрамбено-отаџбинском рату.

Према његовим ријечима, морамо памтити данашњи датум, Слободаново име и његову жртву, не само реда ради, него и ради „наше дјеце и нас самих да се никада више ништа слично никоме не би догодило“.

– Морамо у искрено чврстој вјери да обиљежавао данашњи дан, да сви људи сазнају какав се злочин десио, какву је жртву Слободан поднио, не смијемо заборавити ни његову, али ни жртве свих невино страдалих, без обзира да ли су дјеца, цивили или војници – рекао је свештеник Бабић.

Према налазима потолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено, био му је пререзан стомак у облику крста, а биле су видне повреде главе.

Дјечак Слободан Стојановић се 27. јула, када је са родитељима избјегао из Каменице, вратио у село да доведе пса који је остао везан у кућном дворишту, али се више никада није вратио.

Распитујући се за судбину сина, отац Илија је сазнао од више муслимана да је дијете убијено и да га је убила Елфета Весели звана „Косовка“, кћерка Рахмана шумара који је живио прије рата у власеничком насељу Пискавице.

Илија је сина пронашао 16. јуна 1993. године у засеоку Бајрићи, у Новом Селу, у јами, приликом ископавања пет српских бораца. Тијело дјетета било је на дну јаме.

Слободан Стојановић је идентификован ДНК-а анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи гдје су касније сахрањени његови родитељи – мајка Десанка и отац Илија.