Рођена је у Сокоцу 1949. год. Осмогодишњу школу завршила је у Горажду, а гимназију, Медицински факултет и специјализацију у Сарајеву. Радни вијек провела је у Психијатријској болници Соколац на пословима одјељенског љекара. Након специјализације у континуитету је обављала функцију руководног радника, начелника одјељења. Импресивних десет година руководила је болницом, односно клиником.
Током свог рада прошла је структуралне форме едукације које се односе на унапређење заштите менталног здравља, едукације из области људских права, области реформе здравственог система – унапређење болничког сектора и у вези с тим од Љекарске коморе награђена повељом. За вријеме руковођења психијатријском клиником дала је посебан допринос на подизању и едукацију младих кадрова, као организатор и ментор групе студената медицине, стоматололије, психологије. Као руководилац Психијатријске клинике учинила је значајан помак у поштовању људских права особа са менталним поремећајима.
Учествовала је у креирању политике заштите и унапређења менталног здравља, доношења легислативе о заштити права особа са менталним поремећајима. Учесник је у пројектима УНХЦР-а, подршка реформама затворског система (експерт радне групе именоване од стране Министарства здравља и социјалне заштите, у организацији Савјета Европе).
Пензионисана је 2015. године. Стицањем законом прописаних услова, Министарство здравља и социјалне заштите Републике Српске додијелило јој је звање примаријус.
Била је удата. У браку са својим супругом Миломиром, познатим неуропсихијатром, родила је два сина – Срђана и Бориса. Доживјела је и радост рађања троје унучади – Махаила, Лене и Луке.
Преминула је 21.новембра 2019.године након краће болести.
