Сви ми који смо имали ту срећу да одрастамо уз емисије, песме и приче чика Раше Попова, знамо да нас је оно што смо од њега научили пратило и после детињства и утицало на то какви ћемо људи постати.

Његове мудре мисли остају и за будуће генерације, за децу, али и одрасле који су сачували децу у себи. Надамо се да ће вам његове речи измамити осмех.

О моралу

„Патуљак који се попне на планину и даље остаје патуљак.“

О интелектуалцима

„Интелектуалац није онај ко је дипломирао на неком факултету, већ је онај ко има право решење у правом тренутку.“

О одрастању

„Чим уђеш у позно детињство и у свет одраслих ти си већ заборавио део оног пакла, део мрачних страхова и страшних забрана. Значи, само дете осећа дантеовску троструку визију света. Само у времену раног детињства спојено је опасно и лепо. Чим си раздвојио те две ствари више ниси дете. Зато је детињство најупечатљивији доживљај. Оно је потпун сусрет са стварношћу.“

О бајкама

„То нешто страшно мора да постоји у бајкама да деца, кад одрасту и када се сретну са суровостима живота, не добију нервни слом. Тако буду припремљена од малена на ужасне сцене.“

О смеху

„То је оно што сам рекао – да је дете створ који може да се радује, може да се смеши, смеши се после две, три недеље чим се роди. То је најчудније. Ја гледам ту бебу, тек се родило па већ се смеши и радује се. То је фантастично. То је детињство.“

О богатству

„Богат си онолико, колико си пропутовао светом.“

О ратовима

„Није добро ово време, има много дивљаштва на све стране. Светски политичари говоре лажи, започињу нове ратове, свађају се као пиљарице на пијаци, а нису нарочито ни културни ни образовани. На сваком кораку се дешавају ружне ствари.“

О бонтону

„Као пензионер живим окружен старијима који знају шта је бонтон и лепа реч. За мој комшилук и пријатеље могу рећи да су шампиони бонтона. Дакле, ако се једном саживите са манирима, они увек остају део вас. Сведоци смо да нам се свакодневно преко ТВ и медија сервира простаклук на коме профитирају они који не познају бонтон. Мислим да лепо понашање никад не излази из моде и да треба, опет бих и себе и друге учио манирима који су лепши део нашег живота…“

О женама

„Уносећи биране мисли Марије Монтесори у своју књигу сазнао сам да за разлику од мушкараца, жене поседују изванредан дар за планирање и организацију. Обично се мисли да су главни планери у друштву мушкарци, а то је заблуда. Она и породицу држи на окупу, негује је, подиже.“

О себи

„Увек сам пред небом осећао једну те исту ствар, а то је да не знам тачно ко сам. Пред бескрајем неба имао сам изненадно моћно осећање да се смањује моје сазнање ко сам. Тачно знам да сам увек повезивао небо са цврчцима. Никад нисам доживео хладни сјај звезда као тишину, него сам увек доживљавао јединствено искуство. Звезде трепере – и цврчци трепере. У Мокрину је звездано небо лепше него у градовима, то се зна. Лети кад сам био дете, стално смо гледали Млечни пут. Сад кад сам га гледао овако са тромбом у очима, имам утисак да је пре шездесет година у Млечном путу било много више звезда него данас. Гледао сам у звездано небо и опет нисам знао ко сам.“