Укупно је 131 свећица за јело које је симбол хране „Made in Italy“ у цијелом свијету. Чак је и Унеско, 2017. године, прогласио умјетност напуљских „пицајола“, како у Италији називају мајсторе за прављење пице, нематеријалним наслијеђем човјечанства.

Ове године традиционална јунска прослава рођендана пице маргерите има помало „горак“ укус. Наиме атмосфера није баш слављеничка имајући у виду чињеницу да се продаја практично преполовила због дугог карантина.

Прије ковида-19, само у Италији се правило осам милиона пица дневно. На годишњем нивоу у Италији се правило три милијарде пица.

Користило 200 милиона килограма брашна, 225 милиона килограма моцареле, 30 милиона литара маслиновог уља и 260 милиона килограма парадајз соса.

Како је настала пица маргерита?

У јуну 1889. кувар Рафаеле Еспозито, из пицерије „Бранди“, примио је писмо у коме је позван у Палацо Каподимонте, који је био љетњиковац краљевске породице, не би ли припремио једну од својих познатих пица.

Тако је настала најпознатија напуљска пица од парадајза, моцареле од крављег млијека, свјежег босиљка, соли и уља: пица маргерита. Од те године приход од израде пице у свијету је превазишао 100 милијарди евра.

Ове године је карантин имао разорне посљедице на пицерије и ресторане и, како наводи „Колдирети“ (највеће удружење представника пољопривредника Италије), криза може довести до затварања 63.000 пицерија у Италији (од укупно 127.000), док би 200.000 људи који су запослени у том сектору, могло да остане без посла.

Прије корона вируса зарада од продаје пица превазилазила је 15 милијарди евра годишње. Наравно, регион Кампање је онај у коме се налази и највећи број пицерија – 16 одсто укупног броја у Италији. Слиједи Сицилија са 13 одсто, Лацио са 12 одсто, и Ломбардија и Пуља са 10 процената.

Нутриционисти се слажу са тим да је једна пица седмично дио здраве медитеранске исхране јер, не само да задовољава чуло укуса, већ је у Италији пица и симбол окупљања, дружења и доброг расположења. Самим тим помаже да се особе осјећају опуштено.

Током карантина, Италијани пицу правили код куће

Докторка Валентина Скиро, биолог и нутрициониста, изјавила је за часопис Ванити фер да „пица садржи микс хранљивих састојака попут комплексних угљених хидрата и витамина из групе Б, и да такође утиче на рад неуротрансмитера који су везани за добро расположење“.

Др Скиро је објаснила да пица садржи триптофан, аминокиселину који је есенцијални прекурсор сератонина, хормона среће и да садржи и тирозин који помаже производњу допамина и норепинефрина који су задужени за то да се осјећамо снажније и полетније“.

Можда је то разлог што се многи Италијани током изолације нису одрекли пице коју су покушали да праве код куће, тако да се удвостручила продаја свих састојака за њено прављење (за 101 одсто), а већ првих дана карантина примјећена је несташица квасца и брашна.

Након изласка из карантина многи су одмах кренули да пицу наручују на кућну адресу, потом да одлазе у пицерију и узму је „за понијети“.

Отварање пицерија и даље тече јако успорено и отежано, јер се Италијани још увек боје вируса, тешко им је да изађу из куће, многе компаније су затворене, велики број људи ради од куће, нема туриста који су љубитељи пице…

„Колдирети“ даје податке који показују да су Американци на првом месту по конзумирању пице, и да поједу 13 килограма по становнику, док су Италијани први у Европи са 7,6 килограма годишње. Слиједе Шпанци са 4,3 килограма, Французи и Нијемци са по 4,2 килограма, Енглези са 4 килограма, Белгијанци са 3,8 килограма, Португалци са 3,6 килограма и Аустријанци, који годишње поједу пицу у тежини од 3,3 килограма.

И, мада је 17. јануар проглашен Свјетским даном пице, јун је месец рођендана најједноставније и најомиљеније пице на свијету – пице маргерите.