Педесетчетворогодишња Дара Калајџић Рундић по занимању је електротехничар и тренутно без посла, а слободно вријеме проводи цртајући, правећи украсне предмете од папира и фотографишући у природи све што јој запне за око.
Када је остала без посла након престанка рада погона за производњу горњих дијелова обуће у Кнежини, код Сокоца, гдје живи са породицом, одлучила је да да одушка свом дару за откривање лијепог, који, како каже, од дјетињства носи у себи.
„Свјесна сам да имам смисла за стварање нечег лијепог и само моје име Дара каже да је то дар од Бога, али посебно волим све то забиљежити фотографијом“, прича ова необична жена за Срну.
Црта на папиру темперама, графитном оловком, тушом и обичним бојицама.
Од више врста папира прави украсне премете, корпце са цвијећем и украсе за рођенданска славља и, за сада, не продаје, већ само поклања драгим особама.
„Када бих почела да зарађујем од овог посла бојим се да бих остала без свог слободног времена које годинама проводим у природи, на ливади, уз планинске изворе и рјечицу Крушевицу, у оближњој шуми у којој познајем сваки кутак“, говори Дара.
Њена умјетничка душа открила је и чари фотографисања у природи, које јој, по оцјени познаника, иде од руке. Слала је фотографије на неколико фото-конкурса, али до сада није имала среће са наградама.
Боравећи често под отвореним небом на планиским пропланцима у близини породичне куће, постала је љубитељ и берач свих врста јестивих гљива, па наводи да се најбоље лисичарке нађу на подручју између Кнежине и Хан Пијеска, а највише вргања, смрчака и редуша /ђурђевки/ на обронцима планине Палеж.
Када је удајом 1985. године из Зенице дошла у Кнежину, прихватила је окружење и коме се нашла, али је и та природа прихватила њу.
„Сваки детаљ у природи примијетим, последњих неколико година то биљежим камером телефона и објављујем на сајтовима соколачког Планинарског друштва `Гласинац` или Туристичке организације општине Соколац“, каже Рундићева.
Дара истиче да је срећна жена, супруга, мајка и бака јер свој дан попуни љепотом коју само природа може човјеку дати, те тај начин уживања препоручује другим људима, држећи се народне пословице да „срећу чине мале ствари“.
