Новинарка Инфо центра Соколац Бојана Марковић, поред љубави ка новинарству као примарном занимању и као позиву за који је стекла диплому новинара, од раног дјетињства пише поезију и ускоро планира објавити своју прву збирку поезије.
Бојана већ четири године уназад ради као новинар у локалној медијској кући „Инфо центар“ у Сокоцу, у оквиру којег свакодневно уређује емисије различитог садржаја на „Инфо радију“ и приређује редовне рубрике у Соколачким новинама.
-У сталним рубрикама преносим приче људи са романијског краја, чији су животи оставили неизбрисив траг у историји нашег малог града. Све вијести, извјештаје и репортаже које биљеже моје радне колеге и ја са њима, свој публицитет имају на општинском порталу „Соколац срце Романије“. Оно што ме посебно радује у мом послу јесте управо његова разноликост и захвална сам животу што радим посао који волим – каже Бојана.
Љубав према писаној ријечи пратила ју је током читавог школовања, а истраживачки дух и радозналост одвели су Бојану у новинарске воде, прије него у књижевне.
-Поред великих изазова које наша професија са собом носи нисам се покајала. Новинар учи док је жив. Има обавезу да трага за новим сазнањима која ће унаприједити и њега самог у средину у којој живи. Свакако не смије одустати од мисије да иза себе остави неки траг вриједан помена и пажње – истиче Бојана.
Тај дар и могућност да опише свијет око себе и на њој својствен начин код Бојане су препознали, током дјетињства, њени наставници и професори у школи.
Како каже, упијала је све савјете и смјернице које су јој давали, те је у међувремену почела да пише поезију.
-Новинарство ми је свакако помогло да лакше крчим пут до шире публике, мада сматрам да су моје пјесме те које су људе везале за моје име. Поезија сама бира своје читаоце и у стиховима свако нађе себе, јер су то универзалне мисли и осјећања која су дио сваког човјека – каже Бојана.
Она већ неко вријеме полако припрема своју прву збирку поезије која ће носити назив „Ишчашено перо“, а до сада је припремила најмање четрдесет пјесама, које ће се сигурно наћи у тој збирци.
-То је поезија разноврсних мотива, а поред пјесама објавићу и неколико кратких прича у форми лирске прозе. То ће бити мали кутак за оне којима поезија није највећа љубав – каже Бојана.
Каже да је назив збирке поезије „Ишчашено перо“ добио име по истоименој фејсбук страници коју уређује и гдје има вјерну публику која прати њен рад.
-Описала сам је као што бих описала себе. Начин на који пишемо пуно говори о нама. Рећи ћу вам. Пишем косо, на десну страну. Графолози кажу да су овакви људи отворени за свијет око себе и да се воле дружити са другим људима. Ту има истине. Ако се питате зашто „ишчашено“ сазнаћете и то. Поред љеворукости, ово перо пише о „ишчашеним“ стварима, оним које се углавном на души нађу – додаје Бојана представљајући кратак опис свега што, како каже, можемо пронаћи у њеном кутку за поезију.
Велику подршку Бојана има од својих радних колега из „Инфо центра“ Соколац, али и људи из окружења који јој пружају несебичну подршку, на којој им је, како каже, веома захвална.
-Међу осталим предњачи моја Јелена (прим.аут. Јелена Маринковић – новинар Инфо центра), која већ осмишља како ће изгледати прва промоција. Надам се да ће се моја збирка наћи на њиховим полицама и да ће то бити најљепши начин да им се одужим – додаје Бојана.
У наставку текста имате прилику да прочитате једну од многобројних пјесама, која ће се сасвим сигурно наћи у збирци поезије „Ишчашено перо“, која би ускоро требала да угледа свјетло дана.
Опрости
Иако имам кога
вечерас изводим себе пред суд.
Пред себе, тебе и Бога,
ако ми не прашташ
даље немам куд.
Желим пред тобом опрост измолити
почевши од првог дјечијег плача,
главу пред бијелим лицем оборити,
јер твоја је љубав од свега јача.
Знам, рећи ћеш да сви смо криви,
да свако има непоноса дјело,
али за опроштај се моли док смо живи,
јер душа је душа, а тијело је тијело.
То ми вјероватно неће утјеху дати,
јер се још сјећам свога ината,
опрости за сваки уздах мати,
суза је твоја, Божија капља злата.
И док си ту желим да знаш
сјећам се како си нас чувала у збијегу,
у својој коси њежно гријала
два мала стопала промрзла у снијегу.
Бојана Марковић
