Душанов законик, најважнији и најстрожи правни документ, којим су утврђена основна начела српске средњовјековне државе, а чији је најпознатији мото “Око за око, зуб за зуб”, донет је на данашњи дан 1349. године у Скопљу, на сабору властеле и црквених великодостојника, одржаном на Вазнесење Господње.

Први српски цар Душан Силни, за време чије владавине су границе Србије обухватале чак осам данашњих држава, своју владавину учврстио је јаким законодавством. Рад на Законику почео је 1346. године, одмах након његовог крунисања за цара. Допуњен је 1354. године у Серу, тако да има 201 члан.

Иако се Душанов законик памти по строгим казнама, историјски подаци говоре да су управо такве мере допринеле смањењу преступа и опадању криминала у тадашњој Србији.

Законик је уређивао неке од најчешћих преступа – крађе, прељубе, повреде угледа и части. Регулисао је права сталежа, штитећи и најниже слојеве. Имао је казнено-правне, процесно-правне, ако и одредбе из породичног и наследног права.

Оно што је специфично за овај царски акт јесте и чињеница да, осим световних, уређује и духовне преступе.

Међу првим стварима које законик уређује јесу брачни односи. Члан два и три овог законика кажу да нико не смије да се жени без благослова свог духовника, а, уколико се то учини “такви да се раставе”.

Законом нису уређивани само брачни, већ и сексуални односи, те је кажњавана чак и “блуд међу супружницима”.

– Ако властелинка учини блуд са својим човеком, да им се обема руке одсеку и нос сареже – наводи се у Законику.

Душановим закоником силоватељи и педофили били су кажњавани на следећи начин: “И који властелин узме властелинку силом, да му се обје руке одсијеку и нос сареже, а ако себар узме властелинку силом, да се објеси, а ако своју другу узме силом, да му се обје руке одсијеку и нос сареже”.

Лаж, мито и клевета сматрали су се, такође, великим преступима. За примање мита одузимала се сва имовина, док се клеветник поистовећивао са разбојником.

И псовање се кажњавало

Псовање се кажњавало новчано. У члану 55 каже се да “ако властелин или властелинчић опсује себра, плати сто препера, а ако ли себар опсује властелина или властелинчића, да плати сто перпера и да се осмуди”.

У време цара Душана преступи начињени под дејством опојних пића кажњавали су се вађењем очију, батинама или сечом удова.

“Око за око, зуб за зуб” најбоље се огледа кроз казне за најстрашније злочине убиства. Казна за убице била је смрт, међутим, уколико би се убили најближи сродници, казна је бивала строжа.

– Ко се нађе да је убио оца или матер или брата или своје чедо, такав убица да се спали на огњу – пише у Законику.

Ако би неко убио духовно лице, могао је завршити и на вешалима.

У спомен на усвајање Душановог законика 21. мај се обежава као Дан правосуђа Србије.