Игуман манастира Високи Дечани Сава Јањић изјавио је да је без обзира на све апеле међународне заједнице, ситуација у вези са овим српским средњовјековним манастиром све тежа и да циљ албанских кланова није само да манастиру одузму имовину, већ и да направе ауто-пут поред њега.
– Међународни представници чврсто стоје на позицији одбране права манастира, али локални кланови под јаким утицајем Рамуша Харадинаја су на овом простору изнад закона и не поштују ни одлуке судова нити законе самопроглашеног Косова – рекао је игуман Јањић.
Он је за данашњи „Блиц“ истакао да је зато присуство Кфора неопходно и да зато манастир практично већ 20 година живи у опсадном стању.
– Ових дана се поново отварају радови на проширењу и постоји опасност да се наставе и у заштићеној зони око манастира, што је забрањено законом – навео је игуман Јањић.
Он је подсјетио да су против манастира Високи Дечани годинама вршени бројни притисци како би се монаштво протјерало и манастир уништио, а да су прије двије године сви амбасадори и представници ЕУ земаља у Приштини послали јасну поруку из Дечана да се закон мора поштовати.
– За сада се радови на ауто-путу према Црној Гори врше око заштићене зоне и постоји јасна намјера да се међународна заједница и манастир доведу пред свршен чин – упозорио је игуман Високих Дечана.
Игуман Јањић истакао је да би међународна заједница сваку даљу подршку институцијама у Приштини требала конкретније да услови и наводи да је Стејт департмент у свом извјештају поставио питање зашто нису предузете мјере против челника општине Дечани.
Амбасаде САД и Велике Британије, као и канцеларије ЕУ и ОЕБС-а затражиле су од приштинских власти да коначно, након чак четири године спроведу пресуду Уставног суда и Високим Дечанима врате имовину од 24 хектара.
Манастир Високи Дечани, који се налази југозападно од Пећи, задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана, а иницијативу за његову градњу дао је Свети Сава.
Грађен је од 1327. до 1335. године од мермерних квадара у двије боје, а по својој градитељској сложености црква представља складно прожимање елемената западног – романике и готике, и источног – византијског стила са већ постојећим традицијама српске умјетности.
