Прослављено голманско име наших простора, Владица Бабовић, преминуо је изненада у августу 2017. године. Оставио је Абе, како су га пријатељи звали, иза себе богату голманску каријеру, али и сина Стефана, данас првотимца Кошаркашког клуба „Соколац“.
У разговору за наш портал Стефан се присјећа како је Владицу ишао да гледа на соколачку „Бару“.
– Када сам се ја родио Гласинац је играо у Премијер лиги. Био сам баш мали, али ми је он рекао да је једна од првих утакмица на коју су ме водили била против Жељезничара из Сарајева. Како сам одрастао ишао сам на све више утакмице. Сјећам се понеких тренутака када је бранио за Славију, утакмица са Сарајевом ми је остала у сјећању. Некако, када год сам ишао са татом на утакмицу, увијек су побјеђивали. Знам да су његови саиграчи говорили да ме води и на гостовања, присјећа се Стефан свог почетка праћења фудбала и оца Владице на голу.
Иако му је читаво дјетињство било обиљежено фудбалом, он се ипак томе није посветио. Покушао је тренирати, али се на крају ипак одлучио за кошарку.
– Као мали сам кренуо да тренирам фудбал. Покушавао сам да будем голман, али ми није то пошло за руком. Покушавао сам да останем у фудбалу, али је нешто било јаче од мене. Тата ме никада није присиљавао да будем као он, желио је да изаберем оно што волим. Ја сам волио да будем као он, и данас се кајем због тога што нисам наставио тамо гдје је он стао.
Стефан се ипак посветио кошарци
Владицини некадашњи саиграчи и данас одржавају контакт са Стефаном, а највише је ту Огњен Крешталица, Владичин велики пријатељ.
– Са доста његових бивших саиграча сам у контакту, нарочито из Гласинца. Највише сам са његовим, како су се они звали, јараном, Огњеном Крешталицом- Крејом. Малтене сваки дан смо заједно, трчимо, шетамо, држимо се заједно.
У част овог прерано преминулог голмана данас се одржава и Меморијални турнир на Сокоцу. Омладински турнир „Срђан Томић“ је преименован у „Срђан Томић и Владица Бабовић“.
– То много значи мени и мојој породици. Желим и сада да се захвалим организационом одбору турнира, а посебно Огњену Крешталици што се турнир игра у част мога покојног оца. Хвала Гласинцу што нису заборавили своју легенду, а мога оца.
Владица Бабовић је из Зајечара стигао на Соколац да игра фудбал, а на Сокоцу упознао љубав свог живота, засновао породицу и остао. Наступао је велики број клубова, али је Гласинац увијек имао посебно мјесто у његовом срцу, био је његов дом.
