Епископ ваљевски Милутин преминуо је у 79. години од болести ковид 19, коју преноси вирус корона. Владика Милутин издахнуо је у понедељак, два сата иза поноћи, у болници “Драгиша Мишовић” у Београду, где се налазио на лечењу.
За епископа обновљене Епархије ваљевске, владика Милутин устоличен је септембра 2006. године. Рођен је у селу Мијачи надомак Ваљева, а са 14 година постао је искушеник у манастиру Каона. Од тадашњег епископа шабачко-ваљевског Јована, 1963. године добио је монашки постриг у манастиру Петковица и име Милутин. Завршио је двогодишњу монашку школу у манастиру Остриг, а потом је у Каони постао намесник и парох.
Завршио је средњу школу у Богословији “Свети Сава” у Београду. Након завршене прве године на Православном богословском факултету у Београду отишао је у САД, на ПБФ “Свети Сава” у Либертвилу, где је дипломирао, а онда се вратио у Каону, за настојатеља манастира, и заједно с братсвом допринео свеликом напретку светиње.
Епископ тадашње Епархије шабачко-ваљевске Лаврентије 1994. године унапредио га је у игумана, потом у архимандрита. Старешина каонске обитељи постао је 1996. године, када му је владика Лаврентије на старање поверио и манастир Лелић. Са положаја архијерејског заменика посавотамнавског, изабран је за епископа аустралијско-новозеландског, а после три године постављен је на трон Епархије ваљевске, поново успостављене после два века.
– Био је у сваком смислу чедо тадашње Епархије шабачко-ваљевске, у коју је дошао као дете и стасао у епископа – каже владика шабачки Лаврентије. – Био је сјајан духовник и домаћин светиње у Каони, која је захваљујући њему постала једна од најлепших и најпосећенијих богомоља у СПЦ. Остаће светао пример како треба да живи и да ради монах.
БИО РОЂЕН ЗА ЦРКВУ
– Владика Милутин био је рођен за Цркву, предодређен за Службу божију, којој је посветио цео свој живот – каже његов школски друг, протојереј ставрофор Станко Васић из Драгинца код Лознице.
– Био је владика из народа, и за народ, трајно везан за своју Цркву и свој род. Милутин је говорио да је народ у ваљевском крају од свих по посвећености у вери најближи Богу и да је поносан што је на челу епархије у којој су рођене и службовале тако велике људске и духовне громаде, попут оца Јустина, владике Николаја, Јована Велимировића…
