Отворено писмо г. Радовану Вишковићу, команданту Штаба за ванредне ситуације и предсједнику Владе РС: Уведите аутоматски застој у отплати кредита свих физичких и правних лица у РС
Поштовани,
Цијенећи Ваш труд и залагање у овој кризној ситуацији која је захватила Републику Српску, а у вези са појавом пандемије изазваном вирусом корона (COVID-19), имамо обавезу да као локална заједница дамо свој допринос укупним напорима.
Новонастала ситуација, поред обољелих особа, највише погађа и оставља негативан ефекат на привреду и економију уопште, а у крајњој линији и на запослене, како у приватном,тако и у јавном сектору, који представљају важну карику сваког система.
Једна од кључних мјера у сузбијању и ширењу вируса корона јесте смањено кретање, што подразумијева тренутну обуставу рада великог броја привредних субјеката или евентуално рад у смањеном капацитету.
Мјере које се тренутно примјењују довеле су до смањене потребе за радницима, надамо се само тренутно. Уз све наведено можемо очекивати смањење личних примања запослених у складу са смањеним обимом прихода послодавца.
Према посљедњим расположивим подацима Централне банке БиХ евидентан је константан раст кредита пласираних првенствено становништву, а затим и осталим секторима.
У посљедњих пет година интензивно се повећала задуженост како привреде тако и становништва, а ако се узме у обзир да преко 75% становништва користи потрошчке намјенске кредите, онда можемо закључити да је ситуација у овом тренутку благо речено забрињавајућа и реално је очекивати да ћемо у наредном периоду сви осјетити посљедице оваквог стања.
Неупитан је труд Владе РС и Кризног штаба РС на чијем сте челу да тренутну ситуацију учините прихватљивијом и обезбиједите услове за што лакше превазилажење потешкоћа које нас очекују у будућности.
Похвалан је и утицај који сте извршили на Агенцију за банкарство у циљу донешења Одлуке о привременим мјерама за третман тренутних обавеза физичких и правних лица и недепозитним финансијским институцијама. Из нашег угла гледано сама Одлука има низ мањкавости, а као најважнију издвајамо то што се банкама оставља на вољу да, у складу са својим кредитиним политикама, које су итекако ригорозне, посебно ако говоримо о банкама у страном власништву саме одлучују о томе ко испуњава, а ко не испуњавама услове за одобрење мораторијума.
Као што ни новонастали вирус корона не бира своје жртве, тако ни банке не би требало да врше селекцију клијената на начин да једни могу, а други не могу добити понуђене олакшице. С тим у вези, молимо Вас да искористите свој утицај и огромно лично знање и искуство о начину функционисања приватног сектора те у координацији са Агенцијом за банкарство обезбиједите доношење мјера које су исте или сличне оним које је донијела Народна банка Србије.
Наведена одлука која је у Србији на снази од 17. марта 2020. године подразумијева застој у отплати (мораторијум) свих кредитних обавеза клијената према банци и примјењује се на све клијенте изузев оних који се писмено изјасне да не прихватају понуду о мораторијуму. Наведеном Одлуком је предвиђено да банка клијенту не обрачунава затезну камату на доспјела неизмирена потраживања, нити покреће поступак принудне наплате према дужницима.
Наш приједлог је да мораторијум траје деведесет дана , почевши од 01. априла 2020. године. У поменутом периоду би се обрачунавала редовна камата која би се по истеку мораторијума приписала главници, рок отплате кредита би се продужио за 90 дана и креирао би се нови отплатни план у којем би услови отплате били незнатно измијењени у односу на иницијалне.
Приједлог је да се заузврат комерцијалне банке ослободе плаћања негативне каматне стопе на вишак резерви депонованих код Централне банке.
Мислимо да наведена мјера не би имала негативан утицај на пословање комерцијалних банака, а на неки начин би представљала примјер друштвено одговорног понашања финансијских институција које на овом простору, у изузетно повољним условима послују више од двадесет година и остварују вишемилионске добити.
У нади да ће наш приједлог наићи на Ваше одобравање, а у жељи да свим привредним субјектима и физичким лицима смањимо неизвјесност са економског аспекта, унапријед Вам се захваљујем.
Маринко Божовић
НАЧЕЛНИК ОПШТИНЕ ИСТОЧНА ИЛИЏА
