Главна разлика између осјећања страха и анксиозности је у томе што код страха постоји реална пријетња у садашњости док се код анксиозности та пријетња антиципира (предвиђа) у будућности. На примјер, замислимо да се налазите на улици и изненада вас неко напада желећи да вам узме новац.
У том тренутку ваш организам долази у посебно физиолошко стање и ви се суочавате са ситуацијом тако што дајте свој новац, борите се са нападачем или бјежите и при том на психолошком плану осјећате страх. Замислимо сада другу ситуацију, требало би да одете до продавнице али док сте то одлучили већ је пао мрак. Кренули сте у продавницу али све вријеме размишљате „Шта ако иза неког ћошка изађе неко и нападне ме…, Шта ако не успијем да се одбраним…, Шта ако не буде никог у околини да ме спасе…,итд.“ У тренутку када овако размишљате ваш организам такође реагује на исти начин као у претходно описаној ситуацији. Осјећање које је се јавља када размишљате о могућој опасности, која није реално присутна већ ће се можда догодити у будућности је осјећање анксиозности.
Страх има адаптивну функцију реаговања у ситуацији реалне пријетње и у функцији је очувања живота, анксиозност уколико је умјерена (а онда то називамо забринутошћу) је такође корисна за припрему организма на стресне ситуације. Међутим, претјерана анксиозност може бити паралишућа и онемогућавати свакодневно функционисање. На примјер, бити забринут око испита је сасвим у реду, то нас може тјерати да боље учимо и да се боље фокусирамо на испитна питања АЛИ бити анксиозан поводом испита нас може кочити у његовој припреми, ометати концентрацију, створити ефекат да „не знамо ништа“, или чак натјерати да побјегнемо из испитне ситуације без обзира на то колико добро смо испит спремили.
