Иако се подаци о стању у атмосфери прикупљају из цијелог свијета, поједине организације могу другачије предвидјети хоће ли падати киша и гдје.
Срећом, на европском континенту нема разорних торнада и урагана, због којих је редовно метеоролошко извјештавање нужно у случају да се обавља евакуација погођеног становништва. Ипак, у којем год дијелу свијета се налазили, свакодневно се ослањамо на временску прогнозу.
Подаци који се тичу временских прилика и стања у атмосфери се прикупљају и похрањују у моћне суперкомпјутере. Мјере се температуре ваздуха, притисак, влажност, као и брзина вјетра. Ови подаци се прикупљају на глобалном нивоу, па се на основи њих одређује временска прогноза.
Отежавајућа околност је, заправо, брзина којом суперкомпјутери успијевају обрадити податке о стању у атмосфери. Метеоролози, притом, проводе додатна мјерења, како би предвидјели било какве промјене и на темељу њих употпунили прогнозу.
Зашто су прогнозе често погрешне упркос детаљним и опширним подацима?
Наша атмосфера је толико осјетљива да и најмање промјене у свјетским океанима, на примјер, могу утицати на то како ће вријеме изгледати када стигне до копна. Атмосфера је широк и сложен систем, те је зато немогуће прецизно је надгледати у цијелости, што значи да су пропусти у метеоролошким испитивањима неизбјежни.
Чак ни прогноза седам дана унапријед није поуздана. Добре вијести су да ће с развојем технолошких достигнућа и систем праћења временских прилика бити све тачнији. Ни дугорочне прогнозе нису на одмет и добар су показатељ просјечне влажности предстојећих временских прилика. Постоје компјутерски програми који нам омогућавају предвидјети климу и неколико десетљећа унапријед, пише ББЦ.
Какво невријеме је тешко предвидјети?
Потешкоћу представља прецизно прогнозирање за одређену локацију. Падавине су посебно незгодне и непредвидиве. Често помислимо да је временска прогноза погријешила, јер смо очекивали пљусак, а није се догодио. Заправо, догодио се, само неколико километара од нас.
Такође, различите свјетске метеоролошке организације користе властите компјутерске програме, због чега је могуће добити неколико прогноза које нису исте за једно подручје.
Све је већи број и апликација задужених за праћење временских прилика, које неријетко користе другачије приступе прогнозирању. Ако постоји 30 одсто вјероватноће да ће пасти киша, једна апликација ће означити вријеме кишобраном, док ће друга то учинити облачићем, јер и даље постоји 70 одсто шансе да ће бити суво. Свакако, с развојем све истанчаније технологије, и сама временска прогноза ће постати прецизнија, брже доступна и односиће се на уже одређена подручја.
