Више од 85 хиљада хектара пољопривредног земљишта на територији Републике Српске обухваћено је одлуком Уставног суда Босне и Херцеговине која је изазвала нову политичку кризу у земљи.
Укратко, према пресуди, пољопривредно земљиште као јавно добро у искључивој је надлежности државе.
Односно, одлучујући, између осталог, о захтјеву седам делегата Вијећа народа Републике Српске за оцјену уставности члана 53. Закона о пољопривредном земљишту Републике Српске, којим је прописано да предметно пољопривредно земљиште, које је по својој природи јавно добро, односно државно власништво, по сили закона постаје власништво и посјед Републике Српске, Уставни суд БиХ је утврдио да је оспорена одредба противна члану И/1, члану ИИИ/3.б) и члану ИВ/4.е) Устава БиХ, јер се ради о искључивој надлежности БиХ у регулисању питања државне имовине.
Оваква одлука изазвала је одмах реакцију политичких представника из Републике Српске, који тврде да, према Уставу, Босна и Херцеговина нема своју имовину, те да су ентитети титулари јавних добара на њиховој територији.
Сва ова дешавања у коначници су довела до нове блокаде и парализе земље.
Тешке ријечи функционера, приче о отцјепљењу, сукобима, реакцији међународне заједнице, рату, патриотизму и ко зна чему још, обиљежиле су политичку сцену ових неколико дана од одлуке Уставног суда.
Ипак, мало кога је интересовало које су стварне посљедице одуговлачења и не доношења коначног рјешење у случају државног пољопривредног земљишта у 25 општина Републике Српске.
Једна од тих општина је Соколац, у којој се налази чак 10.500 хектара. Према ријечима начелника ове општине, Милована Бјелице, ова одлука Уставног суда их је довела у незавидан положај.
“Соколац је обухваћен овом одлуком Уставног суда. То је за нас неприхватљиво. То је било земљиште општине, коопераната, пољопривредних добара… Ми смо ту вршили класификацију замљишта. У већем дијелу изградили инфраструктуру, увели воду, канализацију, струју, и управо на једном дијелу планирамо да градимо и индустријску зону. Код нас се повећала и производња млијека са 800.000 литара на пет милиона. Самим тим се повећава и бројно стање грла у домаћинствима која су досад узимала то земљиште у закуп или под конценсију заједно са Центром за унапређење пољопривредне производње. Посљедњих седмица нам се јавило доста људи за производњу бијелог лука и кромпира на тим парцелама. Ми ћемо заједно са Владом видјети шта се може урадити и покушати да учинимо све да се не заустави пољопривредни развој. У овом тренутку имамо италијанског инвеститора који жели да узме једну од ових парцела од 100 хектара за успостављање плантаже љешника. Ми сад не знамо шта да радимо”, рекао је Бјелица за БУКУ.
И пољопривредно земљиште на подручју града Градишка обухваћено је одлуком Уставног суда БиХ, и то 7.800 хектара. Начелник Зоран Аџић за наш портал наводи да су они већ имали разрађен пројекат којим би се ово землиште уступило локалним пољопривредницима и произвођачима хране. У овом тренутку тај пројекат је на чекању.
“Ми имамо већ припремљен пројекат да то земљиште које постоји на територији града Градишке. Оно је на овај начин намијењено за око 300 пољопривредних газдинстава којима бисмо максимално подијелили 30 хектара по газдинству, гдје би обезбједили храну за даљу производњу. То су узгајивачи говеда, свиња, пилића произвођачи меса и јаја, односно да направимо да тих 300 пољиопривредних газдинстава буду максимално обезбјеђени и да могу да имају самоодрживу производњу. Мислим да је то будућност којом ћемо сачувати људе на селу и на подручју нашег града. Претходне три године смо максимално радили инфраструктуру на том руралном дијелу нашег града, које је сад обухваћено одлуком Уставног суда, управо са жељом да можемо то земљиште дати пољопривредницима”, рекао је Аџић за БУКУ и додао:
“Ми овдје морамо некако истрајати и вјерујем да је ова одлука чисто политичка и све ово су политичке ујдурме и игре и Влада и ресорно министарство би требало да што прије нађе начин да то земљиште додијели локалним управама, да бисмо то што прије дали директним пољопривредним произвођачима на кориштење”, рекао је Аџић.
Ипак, за сада нико не показује интерес да се дође до рјешења које би одблокирало развој руралних дијелова општина и градова и омогућило пољопривредним произвођачима најам државног земљишта. Тренутно су на листи приоритета одбрана националних интереса на свим странама. Једино остаје питање колико ће та одбрана коштати управо оне који су се нашли између сукобљених страна, пољопривреднике и локалне заједнице.
