Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске Борис Пашалић истакао је да је овогодишњи аграрни буџет Српске од 75 милиона КМ највећи у посљедњих десетак година.
– То је раст у односу на прошлу годину око четири до пет одсто, а имамо и додатних средстава у виду грантова, одређених пројеката и увијек говоримо о неких 150 милиона КМ колико је на располагању. Наравно да произвођачи увијек очекују више – рекао је Пашалић синоћ за Алтернативну телевизију.
Он је напоменуо да подстицаји често знају да успавају пољопривредне произвођаче, наводећи примјере у свијету гдје је до развоја производње дошло смањењем или укидањем подстицаја.
– Зато је наше опредјељење да смањујемо подстицаје за производе, а да повећамо капиталне инвестиције, јер се морају повући потези који воде што ефикаснијем кориштењу средстава аграрног буџета – истакао је Пашалић.
Он је рекао да је прошле године било најављено доношење закона о подстицајима у пољопривреди, али да то није реализовано због сазнања да паралено са тим мора бити мијењан и Закон о пољопривреди, донесен нови стратешки план развоја пољопривреде и урађена анализа да ли се подстицајна средства троше на прави начин.
Пашалић је нагласио да у пољопривредној производњи у Српској има позитивних трендова, али да они не иду жељеном динамиком.
Он је у том контексту навео да је најбољи показатељ добрих трендова у неком друштву производња млијека, која у Српској расте, и то се види из откупних количина, те је прошле године откупљено 120 милиона литара, а претпрошле 117 милиона литара.
Пашалић је навео да расте и производња бројлера, као и товљеника и у свињогојству и у говедарству.
– Мислим да је један од главних проблема у развоју пољопривредне производње удруживање произвођача. У Српској је просјечно газдинство од 3,5 до четири хектара, што не даје основ да сам произвођач буде конкурентан на тржишту – нагласио је Пашалић.
Према његовим ријечима, све се своди на конкурентност, односно на то како произвести више са исте површине.
– То више не може бити неквалитетно, јер се не може занемарити квалитет базирајући се на квантитет – напомиње Пашалић.
Пашалић је навео да БиХ увози хране у вриједности од три милијарде КМ, а извози у вриједности од милијарду КМ, указујући да тај дефицит представља велики проблем.
