Епидемија коронавируса се одразила на кинеско пословање, спријечила извоз и испоруку робе, и умањила прилив од туризма који је значајна ставка у привреди Кине.
Успоравање те, друге по величини свјетске економије, могло би по домино-ефекту да потресе свијет, јер је Кина кључни покретач глобалног раста.
Економиста Борислав Боровиц́ и консултант за страна улагања Махмуд Бушатлија сматрају да је још рано за конкретну процјену колику ц́е глобалну економску штету направити епидемија коронавируса у Кини.
„Последице се вец́ осец́ају, а крајњи салдо штете по светску економију због појаве тог вируса зависиц́е, пре свега, од динамике и трајања сузбијања и елиминисања штете у самој Кини“, мишљења је Боровић.
Кина може да потресе свијет
Он подсјец́а да се САРС, врста коронавируса, такође појавио у Кини почетком 2000-тих година, а затим се раширио у 26 земаља.
„Тада је такође дошло до одређених потреса, што је глобалну економију коштало више од 30 милијарди долара. Нови коронавирус би могао да има још вец́и утицај на светску економију, не само зато што је њиме вец́ сада инфицирано више људи него што је то било у случају САРС-а, него зато што је почетком 2000-тих глобална економска ситуација била у далеко повољнијем положају него данас. Тада је раст глобалне економије, али и кинеске, био значајно вец́и, па је способност амортизације штете била такође вец́а“, закључује предсједник Форума независних економиста.
Саговорник Спутњика подсјец́а да је руска национална Агенција за кредитни рејтинг процијенила да би раст БДП-а Кине у овој години могао да се смањи 0,5 одсто, на 5,6 процената, као посљедица управо избијања епидемије коронавируса.
Ни економисти у свијету се не залец́у са процјенама. Главни директор за инвестиције у „Планте и Моран фајненшел адвајзорс“ Џим Берд сматра да је још прерано мјерити какав ц́е утицај то имати на свјетску економију.
Економиста Универзитета Корнел и бивши шеф кинеске дивизије Међународног монетарног фонда Есвар Прасад не сумња да би успоравање раста у Кини могло да има значајне ефекте широм Азије и других дијелова свијета, с обзиром на величину кинеске економије и њену улогу кључног покретача глобалног раста. ММФ је још прије појаве вируса предвидео да ц́е послије раста од 6,1 одсто у прошлој години, што је био најспорији кинески раст од 1990. године, у овој години он бити 6,0 одсто.
„Улога Кине, као највец́ег произвођача на свету и, у доброј мери, највец́ег потрошача енергената, управо јер има највец́у производњу, у сваком случају ц́е довести до успоравања и немогуц́ности да остваре своје производне планове, што ц́е се пренети и на добар део света“, сматра и Бушатлија.
Затварају се објекти, отказују поруџбине
Боровиц́ подсјец́а да су велике свјетске компаније, попут технолошких гиганата и произвођача аутомобила, привремено затвориле објекте у Кини, а неке државе су и отказале поруџбине из Кине.
Коронавирус је већ утицао не само на кинеску привреду, него и на свјетска робна тржишта, укључујуц́и и тржиште нафте. Цијена сирове нафте типа „брент“ пала је од почетка ове године за 14 одсто, углавном због вијести из Кине. Оно што је сигурно, директне штете ц́е, истиче он, бити највидљивије у туризму. Кина је постала свјетска дестинација и ту ц́е бити драматичан пад прихода, а управо туризам са 11 одсто доприноси економском расту те земље.
„Директне последице ц́е бити видљиве и у трговини, а порашц́е и трошкови превентиве, контроле и санирања штете од ширења коронавируса“, сматра овај економиста.
Жилава кинеска економија
Бушатлија, међутим, указује и на то да је кинеска економија врло жилава и адаптибилна, да се много лакше прилагођава на промјене од било које друге међу развијеним земљама свијета. И Европа и Америка су, како каже, врло круте у тим моментима када треба брзо реаговати.
Он истиче да тренутна ситуација са коронавирусом још не слути на пандемију, да је зараза ипак локализована са малим бројем заражених по свијету, али да се још не види врх епидемије, максимум који је вирус постигао.
„Зато је тешко рец́и хоц́е ли се проблеми решити у овој години“, каже саговорник Спутњика.
Напомиње, међутим, да, ако Кина то и успије и изађе из здравствених проблема и мало убрза своју економију, зависи да ли ц́е друге земље моц́и то да прихвате и прате.
„Да ли ће Запад моц́и да реши сопствене проблеме и успоравање њихових економија, пре свега индустријске производње, од тога ц́е у доброј мери зависити и кинеска економија, а то заједно ц́е се све одражавати на нижи ниво глобалног развоја од оног који је планиран“, оцјена је консултанта за страна улагања.
