Велики српски књижевник Борисав Пекић, аутор „Златног руна“, „Времена чуда“, „Беснила“… рођен је 4. фебруара 1930. године.
Пекић је био романсијер са изразитим смислом за суптилно нијансирање и психолошку и социолошку анализу, прожету ироничним односом према свијету.
Због припадности илегалној организацији Савезне демократске омладине Југославије, послије Другог свјетског рата провео је неколико година на робији.
Један је од оснивача Демократске странке 1989, прве опозиционе партије послије полувјековне комунистичке власти у Србији.
Његова најпознатија дјела су: романи „Време чуда“, „Ходочашће Арсенија Његована“, „Успење и суноврат Икара Гулбекијана“, „Како упокојити вампира“, „Златно руно“, „Атлантида“, „Нови Јерусалим“, „Аргонаути“, „Писма из туђине“, „Године које су појели скакавци“, „Беснило“…
Пекић је написао и драме: „Како забавити господина Мартина“, „На лудом белом камену“, те сценарио за филм „Дан четрнаести“.
Добитник је НИН-ове награде за роман „Ходочашће Арсенија Његована“ из 1970. године и низа других признања попут: Награде „Стеријиног позорја“, награда удружења издавача, годишња награда Удружења књижевника Србије за Сабрана дјела, „Његошеве награде“, Ордена заслуга за народ са сребрном звијездом за допринос у културном стваралаштву…
Борислав Пекић умро је 2. јула 1992. године у Лондону.
