На челу општине Соколац протеклих година и деценија измијенили су се бројни руководиоци. Један од најуспјешнијих био је Јован Беатовић, који је над проблемима града бдио од јутра до мрака. У Соколац је дошао 1977. године на функцију предсједника Скупштине општине, са великом жељом да ради и да пуни допринос развоју овог подручја.
Радио је много, поштено и искрено, трудио се да испуни све што је народ тражио. Од сарадника је захтијевао максимум, јер је сматрао да људи на руководећим мјестима треба да до краја извршавају своје обавезе. Желио је да Соколац буде међу првим општинама на територији БиХ. У томе је увелико успио. Код њега је био обичај да, док се ради, мора да се ради са много ентузијазма и плана и да послије рада и урађеног посла могу сви да се провеселе као један хомоген колектив. Тада није било разлике између предсједника општине и радника.
Соколац је у то вријеме био право градилиште. Градио се водовод, путеви, вршена је реконструкција пилане, грађена је фабрика обуће у Кнежини, урађен је спомен-парк и зелене површине у граду, изграђен је фудбалски стадион…
Остаће упамћено да је хотел „Романија” изграђен за само шест мјесеци. Асфалтиран је пут према Каљини, изграђена је бензинска пумпа Подроманија, проширени су производни капацитети у „Фатесу”.
Било је много посла, а Беатовић је био против оних који не раде. Тако би требало увијек и резултати не би изостали. Јован Беатовић је, као и многи наши људи послије бурних догађаја с краја 20. вијека, отишао да живи у далеку Канаду, али није заборавио свој Соколац.
