Програмом јавних инвестиција у наредне три године су већ уговорени пројекти вриједни 519 милиона КМ, од сектора енергетике и здравства, избјеглица и расељених лица до саобраћајне инфраструктире, пољопривреде и других. То су све дугорочно исплативе инвестиције од немјерљивог значаја за Републику Српску, истакла је министар финансија Републике Српске у интервјуу за бањалука.нет.
КОЛИКО СТЕ ЗАДОВОЉНИ УРАЂЕНИМ У ПРЕТХОДНОЈ ГОДИНИ И КОЈИ СУ ТО ПО ВАМА НАЈЗНАЧАЈНИЈИ ДОГАЂАЈИ КОЈИ СУ ОБИЉЕЖИЛИ ГОДИНУ ДАНА ВАС КАО МИНИСТРА ФИНАНСИЈА?
Могу рећи да сам задовољна протеклом годином. Планови о којима сам говорила на почетку свог мандата током 2019. су остварени. Задовољна сам ефектима које су неке од мјера усмјерених на подршку економском развоју и расту привредне конкурентости постигле. Стимулација улагања, првенствено у базне привредне секторе, развој предузетништва, фискална дисциплина, ширење базе пореских обвезника и раст буџетских прихода су неки постулати на основу којих су се креирале јавне финансије у претходној години и гдје смо остварили позитивне резултате. Чињеница је да је много ограничења у побољшању економског раста међутим и у таквим, помало незахвалним, околностима смо успјели остварити напредак- подићи стопу БДП-а за 3%, стопу незапослености смањити за 5,5% у односу на претходну годину као и учешће јавног дуга у БДП-у за 0,8 %. Већи буџетски приходи од планираних у протеклој години су, између осталог, омогућили и повећање пензија два пута, за укупно 4,17 %.
У протеклој години инвестирано је више од 90 милиона КМ у бројне пројекте из различитих области- путне инфраструктуре, здравства, просвете, водовода и канализације, културе, унутрашњих послова. Унапређење образовног система кроз пројекат Доситеј 3, Програм подстицаја развоја предузетништва код младих, изградња спортских дворана и позоришта у Приједору и Источном Сарајеву, Дома пензионера у Требињу, реконструкција и обнова Банског двора и градња смјештајних капацитета Статистике и Правобранилаштва, изградња центра за обуку и набавка специјалне опреме за потребе МУП-а као и почетак градње српско-руског храма са пратећим духовно-културним центром у Бањалуци су само неке од важнијих инвестиција.
Пред нама је још једна значајна година која носи бројне позитивне промјене – раст пензија, плата, инвестиција а самим тим и буџета. Оптимиста сам и вјерујем да ће Министарство финансија и у наредном периоду успјети остварити све планове.
НС РС ЈЕ УСВОЈИЛА БУЏЕТ РС ЗА 2020. ГОДИНУ КОЈИ ИЗНОСИ 3,4 МИЛИЈАРДЕ МАРАКА И ВЕЋИ ЈЕ ЗА ВИШЕ ОД 100 МИЛИОНА У ОДНОСУ НА ПРОШЛОГОДИШЊИ РЕБАЛАНСИРАНИ, КАО И ПРОГРАМ ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ ЗА ПЕРИОД ОД 2020.-2022. ГОДИНЕ. НА ШТА СЕ ОДНОСЕ НАЈВАЖНИЈЕ СТАВКЕ ТИХ ДОКУМЕНАТА И КАКО БИСТЕ ОЦИЈЕНИЛИ БУЏЕТ?
Приликом креирања буџета за 2020. подједнако је вођено рачуна како о социјалној тако и о његовој развојној компоненти. Уважавајући сугестије наших социјалних партнера са којима смо се консултовали приликом израде буџета (као и израде Програма економских реформи) у овој години је, између осталог, предвиђено 236,9 милиона КМ за дознаке на име социјалне заштите међу којима су личне, породичне и цивилне инвалиднине, борачки додатак, накнаде за здравствену заштиту бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца. У односу на Ребаланс буџета за 2019. годину та издвајања су увећана за 54,6 милиона КМ. Значајна ставка овогодишњег буџета је и 110 милиона КМ намијењених расту плата и пензија. Издвајања за субвенције су такође већа у односу на претходну годину и укупно износе 127,3 милиона КМ од чега је 75 милиона предвиђено за улагања у пољопривреду и развој села.
У складу са пронаталитетном политиком Владе Републике Српске, буџетом за 2020. је планирана и субвенција каматне стопе за стамбено кредитирање младих и младих брачних парова у износу од 1,8 милиона КМ. Такође, 20 милиона је намијењено рефундирању накнада плата послодавцима за раднице које користе породиљско боловање које ће од ове године бити у стоодстотном износу бруто плате.
Са друге стране, потенцирају се развој привреде и инвестиције као предуслови економског развоја и подизања општег животног стандарда. Циљ је, између осталог, да у се овој години оствари раст БДП-а Републике Српске за 3,5 одсто.
У периоду 2020-2022 године је планиран инвестициони циклус вриједности до 3 милијарде КМ. Тај износ је намијењен прије свега здравственом и енергетском сектору и изградњи путева (аутопут и гасовод Бањалука-Бијељина, болнице у Добоју и Зворнику, УКЦ у Бањалуци итд.) а наставиће се и са значајним улагањима у секторе пољопривреде, шумарства и водопривреде, заштиту животне средине и информационе технологије.
Подстицај развоју привреде се огледа и у новим кредитним линијама Инвестиционо-развојне банке које привредницима дају могућност да дођу до јефтиних кредитних средстава за набавку нових технологија и проширење дјелатности. Камате на те кредите биће субвенционисане за шта је издвојено 2,5 милиона КМ. Такође, 5 милиона КМ је намијењено за субвенције на име подстицаја за повећање плата.
Што се тиче Програма економских реформи, повећање привредне конкурентности, реформа здравственог и образовног система, јавних предузећа, тржишта енергије и саобраћаја затим побољшање ефикасности јавног сектора, тржишта рада, демографске позиције као и развој регионалне и међународне сарадње су неки од основних приоритета.
Наравно, то су само неке од значајних ставки из Буџета и Програма економских реформи а главни циљ оба документа је јединствен- стабилне јавне финансије и бољи животни стандард.
ШТА ЈЕ КОНКРЕТНО УТИЦАЛО НА МОГУЋНОСТ ПОВЕЋАЊА БУЏЕТА РС ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ?
Раст прихода који је остварен у претходном периоду. Пореска управа Републике Српске је у протеклој години на рачун јавних прихода прикупила рекордних 2,5 милијарде КМ, што је за око 54 милиона КМ више у односу на исти период прошле године. На то су утицале мјере Владе РС на растерећењу привреде и побољшању положаја радник, а које су, између осталог, довеле до повећања броја запослених, повећања минималне плате у Републици Српској као и повећања зарада радницима у просвјети и МУП-у. Највећи дио новца биће усмјерен у инвестиционе пројекте који ће допринијети стварању бољег пословног амбијента, нових радних мјеста а тиме и спријечавању одласка младих.
ВАШ ДОСАДАШЊИ МАНДАТ ЈЕ ОБИЉЕЖИЛА И ВЕЛИКА ПРАШИНА У ЈАВНОСТИ ПРИЛИКОМ УСВАЈАЊА ЗАКОНА О ИГРАМА НА СРЕЋУ, ПОСТОЈАЛИ СУ ВЕЛИКИ ПРИТИСЦИ, ПРИРЕЂИВАЧИ ИГАРА НА СРЕЋУ СУ ПРИЈЕТИЛИ ОТПУШТАЊЕМ РАДНИКА, ЗАТВАРАЊЕМ ФИРМИ ИТД. МЕЂУТИМ, ПОДАЦИ ПОКАЗУЈУ ДА РЕПУБЛИКА СРПСКА БИЉЕЖИ РАСТ ПРИХОДА ПО ТОМ ОСНОВУ ЗА ВИШЕ ОД 50 %, А НЕ ПРИМЈЕЋУЈЕ СЕ ДА НЕКИ ОД ПРИРЕЂИВАЧА ЗАТВАРА ПОСЛОВНИЦЕ И ОТПУШТА РАДНИКЕ. КАКО ВИ ГЛЕДАТЕ НА СВЕ ТО?
Сваки приједлог законског рјешења које Министарство финансија упућује Влади, па тако и тај о промјени Закона о играма на срећу, се креира искључиво на основу реалне потребе и са циљем да се унаприједи општи животни стандард. Стандарда нема тамо гдје се заобилазе фискалне обавезе односно гдје су нелегални токови новца велики. Вријеме је, као што сте рекли, своје показало- након измјене поменутог закона приређивачи игара на срећу нису пропали а приходи су значајно повећани- 52% у односу на претходни период. Исто очекујемо и у току ове године- повећање планираних прихода по основу накнада за приређивање игара на срећу за 56% у односу на 2019. Мислим да је јасно да се прашина дигла непотребно, никада се не може свима угодити.
У ГОДИНИ НА ИЗМАКУ МНОГО СЕ РАДИЛО НА СУЗБИЈАЊУ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ. КАКО КОМЕНТАРИШЕТЕ РЕЗУЛТАТЕ И КАКВИ СУ ПЛАНОВИ ПО ТОМ ПИТАЊУ ЗА НАРЕДНУ ГОДИНУ?
Тако је. Сузбијање нивоа тзв сиве економије једна је од приоритетних области дјеловања Министарства финансија. То није једноставан ни једнократан процес јер је је много проблема које та појава имплицира- од умањења регуларних прихода државе, неравноправности регуларних пословних субјеката у односу на нелегалне до повећања коруптивног простора, нелегалних токова новца, дестимулације законитог пословања итд. Све то захтијева системски концепт борбе који није једноставно креирати а још теже је спровести. Зато је сива економија глобални феномен и не постоји држава у којој је нема али се негативне посљедице могу ублажити на разне начине. Један од корака у том смјеру које смо предузели је усвајање нове верзије Закона о фискалним касама чиме су прецизиране казнене мјере за све оне који не издају фискалне рачуне. Неплаћање пореза је нешто што наноси штету свима нама као појединцима. Стандарда нема без пореза- нема школства, здравства, вртића..Зато је порески морал нешто на чијем јачању морамо радити.
Такође, наградном игром “10 рачуна изброји стан освоји” трудили смо се да подигнемо свијест грађана о значају издавања фискалних рачуна што смо у одређеној мјери и успјели. Зато размишљамо о организовању те игре и у овој години.
Морам још да поменем и кампање “Корак предузми, рачун узми” и “Порез плаћај, Српску јачај” које Пореска управа константно спроводи а које такође имају за циљ подизање свијести о значају плаћања пореза. Резултата има, дисциплина пореских обвезника се полако али сигурно поправља.
Активности на сузбијању сиве економије настављамо и у наредној години. Ту, опет, посебно наглашавам побољшање система фискализације односно контроле промета робе и услуга путем фискалних каса јер је управо у тој области сива економија најизраженија. Као што смо у више наврата најављивали, нови систем тј софтвер ће омогућити да Пореска управа Републике Српске добија податке о сваком рачуну појединачно у тренутку када се обавља плаћање. Тиме ће се стати у крај лажним приказима дневног промета којих, нажалост, има.
У Програму економских реформи Владе Републике Српске је посебно наглашено унапређење процеса фискализације јер је један од најјачих алата за борбу против сиве економије стварање јасних услова за евидентирање промета робе и услуга и успјешну контролу тог промета.
ЈЕДНА ОД ЧЕСТО ПОМИЊАНИХ СТВАРИ ЈЕ ПРОБЛЕМ ЈАВНОГ ДУГА СРПСКЕ. ШТА ВИ КАЖЕТЕ О ТОМЕ, ДА ЛИ ЈЕ ТО ЗАИСТА ТАКО АЛАРМАНТНО КАО ШТО СМО ИМАЛИ ПРИЛИКЕ ДА ЧУЈЕМО У НЕКИМ СИТУАЦИЈАМА И ШТА НАМ У ВЕЗИ СА ТИМ НОСИ НАРЕДНИ ПЕРИОД- ДА ЛИ ЈЕ РЕАЛНО ОЧЕКИВАТИ СМАЊЕЊЕ ЊЕГОВОГ УЧЕШЋА У БДП-У?
Јавни дуг није никакав баук нити је стање алармантно. Република Српска спада у ред умјерено задужених земаља и нема никаквих проблема са ликвидношћу и сервисирањем својих обавеза. Стање јавног дуга Српске износи тренутно 4,1 милијарду КМ, односно, 37,1% БДП-а што је испод горње границе дуга која, према Закону о задуживању, дугу и гаранцијама Српске, износи 55% БДП-а за јавни дуг.
Буџетом за 2020. годину укупно задужење Српске је планирано у износу од 345 милиона КМ односно за 42 милиона мање него прошле године. Такође је предвиђен суфицит од 20 милиона КМ, очекујемо пораст БДП-а за 3,5 одсто а своје дужничке обавезе, као што рекох, уредно испуњавамо. Нема потребе за страхом од раста јавног дуга.
Са друге стране, оно што је важно истаћи је то да су наши кредитни потенцијали усмјерени на капитална улагања. Током 2019. године смо инвестирали у здравство, пројекте енергетске ефикасности, саобраћајну инфраструктуру итд.
Програмом јавних инвестиција у наредне три године су већ уговорени пројекти вриједни 519 милиона КМ. Од сектора енергетике и здравства, избјеглица и расељених лица до саобраћајне инфраструктире, пољопривреде итд. То су све дугорочно исплативе инвестиције од немјерљивог значаја за Републику Српску. Логично је да се једним дијелом финансирају из иностраних средстава као и у свакој држави, међутим при избору модела финансирања и реализације задуживања води се брига о томе да средства буду обезбијеђена по најповољнијим условима и уз прихватљив ниво ризика.
ЗА 2020. ЈЕ НАЈАВЉЕНО ПОВЕЋАЊЕ ПЛАТА У ЈАВНОМ СЕКТОРУ И ПЕНЗИЈА. МОЖЕ ЛИ ТО УГРОЗИТИ СТАБИЛНОСТ ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА?
Не ако се то ради пажљиво, на основу остварених резултата и у реалним и одрживим фискалним оквирима.
Суштина је да економски раст, заснован прије свега на инвестицијама и новим радним мјестима, обезбиједи довољно снажну основу за солидне пензије и плате у јавном сектору, у оквирима предвиђеним Законом о буџетском систему (11% БДП за пензије и 7% БДП за плате).
Током 2019. јесте остварен одређен раст БДП-а и запослености чиме је створено довољно простора за реални раст плата у јавном сектору и пензија без угрожавања фискалне позиције у наредним годинама, чак и уз могуће смањење пореза и доприноса на плате. Влада Републике Српске је донијела одлуку да се плате у јавном сектору и пензије повећају а у Буџету Републике Српске за ову годину је у те сврхе предвиђено 110 милиона КМ- 70 за раст плата и 40 милиона за раст пензија. Напомињем да плате у јавном сектору нису повећаване претходних 10 година, напротив, током тог периода су у два наврата смањиване.
ЧЕСТЕ СУ ПРОЗИВКЕ ОПОЗИЦИЈЕ ДА СЕ ФИНАНСИЈЕ ЗЕМЉЕ ЗА ЈАВНОСТ “ФРИЗИРАЈУ”, А ДА ЈЕ СТВАРНА СЛИКА ДРУГАЧИЈА, ИМАЈУ ЛИ ПО ВАШЕМ МИШЉЕЊУ ТЕ ТВРДЊЕ ОСНОВУ?
Разумијем потребу опозиције да критикује власт јер то јесте суштина политичке утакмице, међутим, ако хронично бојкотујете све што Влада ради, дијелите јавне оптужбе а успјехе не признајете онда се опозиционо дјеловање своди на пуко критиковање. Оно највише штете наноси управо самим критичарима јер није конструктивно нити има основу.
О “фризирању” финансијског стања се не може говорити ако се зна да смо под мониторингом Свјетске банке и ММФ-а и да су те институције спремне да, конкретним активностима и аранжманима, подрже наше планове.
Ту подршку није лако обезбиједити а то сигурно не би било могуће да су финансијски извјештаји лажни.
Три највећа успјеха у 2019.:
-Раст буџетских прихода
-Раст броја запослених (највећи од постанка Српске)
-Унапређење сарадње са Србијом што се, између осталог, огледа у значајној -помоћи коју нам пружа финансирањем бројних инвестиција у Републици Српској
Три циља за 2020.:
-раст БДП-а и инвестиција
-смањење обима сиве економије
-побољшање животног стандарда грађана
