Професорка Џесика Стерн се 2015. састала са Радованом Караџићем у Хагу. Како сама каже, ћутала је о том сусрету готово пет година, а сада је у „Њујорк тајмсу“ објавила чланак „Зашто сам допустила осуђеном ратном злочинцу да ме исцељује енергијом“.

Између осталог, у чланку Џесика Стерн наводи да јој је Радован рекао следеће:

„Када смо били млади психијатри, моја супруга и ја смо постали заинтересовани за биоенергију. Саставио сам дланове и осетио нешто попут магнета. Покушао сам то са супругом. Ставио сам шаку изнад њене руке и схватио да могу буквално да је померам. Онда сам приметио да могу да људима излечим главобољу“, рекао је Радован, а наводи америчка професорка у свом чланку.

Џесика Стерн потом пише да је Караџић почео да говори брже, са бољим енглеским акцентом.

„Урадили смо то истраживање, али смо га чували као тајну. Ставио сам руку у ледену воду. Моја супруга је могла да осети како ми се шака смрзава. Али уколико бих ставио шаку близу ње, осетила би интензивну топлоту. Тада сам схватио да топлота не долази од мене, био је то Свети дух“, рекао је он.

На питање зашто су то чували као тајну, Радован је навео:

„Да, то је уобичајено у источној Европи, али није медицина лекара и научника. Сада има много заинтересованих за такве ствари, али причам о догађајима од пре 40 година. Желите ли да вам покажем како делује?“, упитао је Караџић америчку професорку.

„Ако је рекао да жели да ми покаже, то је значило да мора и да ме дотакне. Не само да ме дотакне већ ћу морати да будем изложена његовој енергији. И даље ме је гледао… Осећала сам да жели да ми покаже своју моћ, можда и да ме уплаши. Присетила сам се да је осуђен за геноцид, али да никада није осумњичен да је лично починио неки злочин. Нисам помислила да ће ме удавити. Након што сам разговарала с њим десет сати, знала сам да верује у божанско, без обзира на то какво је зло учинио или видео“, навела је Џесика.

„Отишао је иза стола и стао иза мене. Седела сам на затворској столици. Надала сам се да не може да осети моју напетост у леђима. Тражио је да испружим дланове окренуте према горе. Пришао ми је и додирнуо средину мојих дланова. Имао је меке, чисте, лекарске руке, руке господина с уредним ноктима. „Мислите о богу или неком кога заиста волите. Изговарајте молитву изнова и изнова, без заустављања“, поручио ми је.

Опет је стао иза мене и ставио руке изнад моје главе. Осетила сам да руке помера према напред, а затим да их враћа према себи. У глави сам осетила неку врсту електричног загрејавања. Мало ми се вртело у глави. Упитао ме је шта осећам у длановима. Рекла сам – ништа. Није ми одмах одговорио, али сам схватила да је то погрешан одговор и да сам пала на тесту. Поручио ми је да се јаче концентришем. Постидела сам се. Желела сам да добијем А (петицу) од овог човека. Урадила сам како је тражио. Питао ме је још једном да ли осећам нешто. Овог пута сам му рекла да имам осећај да ми из дланова расту чемпреси. Зашто и како сам то осетила, не знам. Дрвеће је било високо и расло изнад моје главе. Тада сам му рекла да ми је топло у глави. Поручио је ми је да је то занимљиво и одшетао се до своје стране малог стола и сео. Видела сам да се смеши“, присетила се професорка Стерн и наставила:

„Желео је да га видим као особу са специјалним моћима. Али истина је да сам разумела шта је радио. Студирала сам реики (реи – универзална, божанска, животна; ки – енергија)“. Пишући ове редове, схватила сам да сам имала дечју наду да ако будем искрена према њему, он ће бити искрен према мени. Рекла сам му да сам студирала реики. Одговорио ми је: „Онда разумете“, написала је између осталог америчка професорка у чланку.

Рођака је лечила животиње шапатом

„Видео сам неке веома чудне ствари. Рођака моје мајке била је шаптач животињама и тако их лечила. Видео сам је како то ради. Једну нашу овцу је ујела змија. Умирала је. Зграбила је овцу за уво и нешто прошапутала. Потом је овца устала, протресла се и отишла. Имали смо доста земље, нешто смо обрађивали, нешто је било дивље. Ми, деца, били смо веома радознали када је реч о дивљини, али истовремено и уплашени. Било је много змија. Имали смо мачку, која је волела да трчи по имању, као и ми. Једног дана сам видео како мачка зури у змију. Коначно, змија је угризла мачку, која је потом почела да једе неко лишће. Много лишћа. Ко је још чуо да мачка једе лишће? После два сата је повратила. И онда је била добро“, рекао је Радован Караџић, а наводи америчка професорка.