Свет је топлији, а шта ми можемо да урадимо поводом тога?
Климатске промене ће изазвати велике промене широм света – пораст нивоа мора, мању производњу хране, као и изумирање бројних животињских врста. Уједињене нације упозоравају да свет мора да ограничи пораст температуре на мање од 1,5 степени у односу на прединдустријски период.
Међутим, научници кажу да су за испуњене тог циља потребне „брзе, далекосежне и јединствене промене“ у свим аспектима друштва.
Дакле, колико је свет топлији и шта сви ми можемо да урадимо поводом тога?
1. Свет је све топлији
Свет је тренутно за око један степен топлији него што је био пре периода индустријализације, наводе из Светске метеоролошке организације (ВМО).
Просечна температура током првих 10 месеци 2018. године била је за 0,98 степена изнад просека, у односу на период од 1850. до 1900. године.
Такође, двадесет најтоплијих година догодило се у последње две деценије.
Прве четири са тог списка су у периоду од 2015. до 2018, истичу из ВМО.
Уколико се тај тренд настави температуре би до 2100. године могле да порасту за три до пет степена.
Један степен више не звучи тако страшно, али заправо јесте – уколико државе не реагују ниво мора ће се подићи, као и температура океана и мора, а биће угрожено и узгајање житарица попут пиринча, кукуруза и пшенице.
2. Рекорди у 2019. години
Највише температуре икада забележене су у током лета 2019. године у готово 400 места северне хемисфере.
Трећина највиших температура била је у Немачкој, коју следе Француска и Холандија, а рекорди су између 1. маја и 30. августа оборени у 29 земаља.
Такође, више од 30 рекорда је срушено у Америци, показују подаци организације Беркелеј Земља (Беркелеy Еартх), која се бави анализом података о порасту температуре.
У Јапану је 11 људи умрло од летњег таласа врућине, а у 10 земаља су забележене најтоплији дани од како се време мери.
3. Нисмо ни близу испуњавања циљева
Уколико земље испуне сва обећања из Париског климатског споразума, свет ће и даље до краја века бити топлији за три степена.
У последњих неколико година научници су променили дефиницију онога шта сматрају „безбедним“ лимитом климатских промена.
Деценијама су сматрали да се пораст температуре у свету мора одржати испод два степена до краја века, а сада истичу да то мора да буде испод 1,5 степена.
4. Највећи загађивачи су Кина и Америка
Земље које емитују убедљиво највише гасова са ефектом стаклене баште су Кина и Америка.
Кина и Америке су толико убедљиве у томе да чине 40 одсто укупног загађења, показују подаци из 2017. године.
Еколошка политика Америке се чак погоршала под Трамповом администрацијом, која је започела процес повлачења САД из Париског климатског споразума.
Трамп наводи да споразум из 2015. године угрожава америчку економију и раднике.
5. Градска популација је нарочито у опасности
Готово сви градови – 95 одсто њих – који се суочавају са екстремним климатским ризицима, налазе се у Африци или Азији, наводе из компаније Вериск Мејплкрофт (Вериск Маплецрофт).
Најугроженији су градови који брзо расту, као и мегаградови попут Лагоса у Нигерији и Киншасе у Конгу.
6. Арктикчки лед је такође у опасности
Количина арктичког леда је знатно опала у последњих неколико година, а најнижа тачка достигнута је 2012. године.
Леда је све мање већ деценијама, а топљење је убрзано почетком двехиљадитих.
Арктички океан могао би да већ 2050. године током лета потпуно остане без леда, уколико емисије штетних гасова не буду ограничене, наводе из Комитета за ревизију заштите животне средине британског парламента.
7. Сви можемо да помогнемо
Иако су државе те које морају да иницирају велике промене и појединци могу да одиграју велику улогу у томе.
Научници кажу да сви треба да промене начин живота како бисмо сви избегли значајне климатске промене.
Из Међудржавног панела о климатским променама навода де треба:
Куповати мање меса, млека, сира и путера, јести локалну и сезонску храну и бацати мање хране, возити електричне аутомобиле, ходати или возити бицикле, ићи возом и аутобусом уместо авионима, уместо одласка на пословна путовања организовати видео конференције, сушити веш природним путем, не у машини за сушење, урадити изолацију куће или стана.
Најбољи начин да се умањи утицај климатских промена на планету јесте да се у исхрани користи мање меса, наводи се у последњим истраживањима.
Научници истичу да треба јести мање меса и због због емисија угљендиоксида у месној индустрији.
Такође, они наводе да месо са најмањим утицајем на животну средину и даље ствара више гасова са ефектом стаклене баште од узгајања поврћа и житарица на најмање еколошки начин.
Међутим, истраживачи наводе да и начин узгајања поврћа мора да се промени уколико желимо да заштитимо животну околину.