„Чајевић комерц“ на Сокоцу представља једно од 18 стратешких предузећа у Републици Српској у области дрвопрераде и три стратешка у општини Соколац, према прописаним стандардима ресорног министарства, каже директор овог привредног друштва Миломир Трифуновић.
Ово предузеће се бави прорезом и прерадом дрвета четинара, те тренутно запошљава 52 радника.
Финансијски показатељи
Трифуновић наводи да ово предузеће у протекле три године биљежи раст прихода на годишњем нивоу од 15 до 20 одсто и на крају 2019. године очекују чак и више, а годину раније укупан приход овог предузећа био је око три милиона КМ.
„Стално идемо набоље“, наглашава Трифуновић.
Он каже да у „Чајевић комерцу“ годишње прорежу од 8.000 до 10.000 метара кубних трупаца, те да би им било довољно и 7.000 или 8.000 метара кубних када би квалитет обловине био бољи.
Поносан је, истиче Трифуновић за Срну, што 70 одсто од резане грађе коју прераде и осуше у својим погонима прерађују у финалне производе.
Трифуновић наводи да су у „Чајевић комерцу“ основни финални производи унутрашња врата, улазна масивна врата и трослојна лијепљеница за грађевинску столарију разних профила која се 90 одсто извози.
„Чајевић комерц“ производи и лијепљене плоче за израду врата, баштенских и трпезаријских столова и кошница, те патос, ламперију, планинске облице, фасадне облоге за планинске куће, као и све потребно за опремање етно-ресторана, што је веома тражено у посљедње двије године.
Пут од малог до стратешког предузећа
Власник предузећа „Чајевић комерц“ Радивоје Чајевић истиче да је 2019. била добра година за ово привредно друштво, захваљујући томе што је средином године ова фирма са Јавним предузећем шумарства „Шуме Републике Српске“ потписала петогодишњи Споразум о снабдијевању шумским сортиментима, чиме је загарантована количина сировине, те обезбијеђена стабилност, сигурност и планирање производње.
Радује га, каже приликом посјете Срне овом успјешном предузећу, што су прошла времена када су „Шуме Српске“ имале лош однос према дрвопрерађивачима и што су сада видљиви позитивни помаци на том пословном пољу.
Чајевић наводи да би резултати пословања ове фирме били далеко бољи да имају довољно квалитетне обловине и да није присутна нелојална конкуренција, односно појава `фирми са стране` које узимају велике количине шумских-дрвних сортимената и доводе у незавидан положај постојеће, подсјећајући да је ограничен сјечиви етат на овом подручју гдје су шуме једини природни ресурс.
Он тврди да никада није дуговао „Шумама Српске“ за трупце и да је увијек био у авансу.
„Почели смо са три запослена радника са примарном производњом, а данас око 60 одсто финалног производа извозимо у земље бивше Југогославије, земље ЕУ, Италију, Аустрију и Хрватску, те нешто резане грађе за Србију“, наглашава Чајевић.
Он је мишљења да је примјетан недостатак стручне радне снаге, посебно младих који одлазе у европске земље да раде за фирме којим постојећа предузећа у Српској и БиХ не могу бити конкуренција у оваквим условима привређивања.
Радници и плате
Чајевић истиче да би менаџмент предузећа волио да може обезбиједити веће плате радницима, али се труде да испоштују све обавезе према запосленима, регрес, годишњи одмор и топли оброк у кухињи у кругу предузећа.
Миленко Даниловић је у овом предузећу већ 14 година и сада ради на машини за уздужно настављање дрвета, такозваној штикларици.
Он истиче да је задовољан платом, условима рада, односом власника и директора предузећа према радницима, те да се лијепо слаже са колегама у производној хали.
„Чајевић комерц“, предузеће које се бави прерадом дрвета, почело је са радом 1997. године у мјесту Дикаљи код Сокоца, а данас има погоне за примарну и финалну прераду дрвета, те све пратеће садржаје за успјешно функционисање привредног друштва.
