У помагању детету да оствари свој потенцијал улога родитеља је да буду свесни различитих фактора који утичу на дететов развој и да својим понашањем појачавају, односно смањују тај утицај.

Сигурност у односима један је од изазова у развоју детета које оно уз вашу помоћ треба успешно да савлада. Многа истраживања показала су да су деца која су сигурна у себе и у друге готово у свему успешнија од несигурне деце. Постоје неке опште карактеристике по којима се сигурно дете може разликовати од несигурног детета.

Дете сигурно у односима

Дете сигурно у себе већ у најранијем узрасту није везано само уз родитеље (мајку пре свега), а ако сте били одсутни неко време оно ће при поновном сусрету бити врло позитивно. Ако је узнемирено брзо ће га утешити ваша присутност. У узрасту од две године ова деца дуже задржавају пажњу током игре, самоуверенија су у рјешавању задатака и често спремна позвати родитеља у помоћ приликом решавања проблема. Предшколска деца флексибилнија су у приступу животу, сналажљивија, брже и лакше успостављају однос с непознатим одраслим особама. Деца сигурна у себе показују више саосећања према другој деци и одраслима. С пет или шест година пријатељски су расположена према вршњацима и популарна у свом друштву.

Деца која су сигурна у себе и у друге успешнија су од несигурне деце.

Несигурно дете

Несигурно дете јако је узнемирено кад је одвојено од мајке и тешко га је утешити кад се мајка врати и може бити чак љутито тако да одбија било какву утеху. Озбиљно несигурно дете је плашљиво и збуњено и не жели блискост ни с ким, не успоставља контакт погледом и не показује осећања. У предшколској доби ова деца су мање друштвена, агресивнија су и имају чешће испаде. У школи пажњу привлаче несташлуцима и лошим понашањем. Мање су саосећајна и склона су да се смеју туђим незгодама.

Улога родитеља

Родитељи су ти који својим понашањем омогућавају да дете прихвати само себе и стекне самоувереност у односима с другима. Родитељи који имају сигурно дете прилагођавају своје понашање дететовом и следе његов ритам, емоционално су отворенији не само према свом детету него и према другој деци, често се смеју, чешће се служе својим гласом и то на више изражајних начина, пружају пуно пажње својој деци и често их додирују и грле.