Инциденти у Скупштини, хапшење посланика опозиције, блокаде саобраћаја, протести, пребијање епископа и вјерника, све то је обиљежило јучашњи дан у Црној Гори.
Скупштина Црне Горе синоћ у касним сатима усвојила је Закон о слободи вјероисповјести којим се предвиђа да држава постаје власник свих вјерских објеката који су изграђени до децембра 1918. године – уколико вјерске заједнице не докажу власништво. Најкраће речено то значи отимање имовине од цркве. Потребно је рећи да би Црна Гора била једна од ријетких земаља у Европи у којој би вјерски објекти били у власништву државе. Иако су се широм Црне Горе јуче одржали протести вјерника и свештенства, контроверзни закон је ипак усвојен.
Мучно је било гледати синошњу скупштину и хапшење посланика опозиције који се боре против издаје и очувања идентитета црногорских Срба. Мучно је било слушати владајуће посланике који продаше вјеру за вечеру. Мучно је било гледати беспомоћно свештенство и народ у намјери да ће неко да послуша њихову вољу.
Не тако давно Српска православна црква прошла је кроз тортуру у истој овој земљи. Иако рањена, успјела је да се опорави.
За очување православља у Црној Гори у Другом свјетском рату и након њега, живот је дало преко 100 православних свештеника и монаха. Митрополит Јоаникије је заробљен и убијен 1945., док је његов насљедник Митрополит Арсеније осуђен на дванаест година стравичног затвора. Тешко стање затекао је и митрополит Данило, који је 1961. године уведен у трон Митрополита црногорско – приморског. Извори наводе да је 1969. у цијелој епархији било свега 15 активних свештеник и пар монаха, тако да је врло лако могло бити прекинуто служење литургије, али уз велико залагање то се није десило. Крај духовне глади и пустоши, која је почела великим страдањем цркве и народа током безбожиничких година престаје 1990.године када на мјесто Митрополита црногорско – приморско долази Амфилохије Радовић. Радивши на обнови оскрнављених олтара и светиња, као и душевне пустоши, Митрополит Амфилохије је од 1990 – 2015. године обновио и направио преко 600 храмова и светиња, обновио је монаштво и изградио 46 нових манастира.
Нажалост, Српска православна црква у Црној Гори је поново на удару, пријети јој се одузимањем земљишта и светиња. Људи без скрупуле, након свега кроз шта је прошла, покушаће да оспоре и отму светиње Митропилији церногорско – приморској.
Без обзира на све што се ових дана дешава у Црној Гори, 31. децембра Будва ће да запјева са српским пјевачима Цецом и Чолом, ето прилике за владајућу елиту да прослави пораз великосрпског национализма , како сами рекоше данас.
И за крај писмо Патријарха Павла црногорској јавности и политичарима поводом напетости у Црној Гори, прије двадесет година, преузето са портала објектив. ме.
“ Драга брацо и сестре Црне Горе, драга децо у Господу насем јединоме, благослов вам од мене, Патријарха васег и поздрав: Мир Бозји, Христос се роди!
Да сам икако у могуцности, досао бих данас у Подгорицу, не да станем на једну или другу од завадјених страна, вец да станем измедју њих, измедју вас, брацо моја, да се најпре помолим за милост Бозју, а затим да клекнем пред све вас, и склопљених руку замолим: смирите дусе, стисајте глас, не надмеците се виком, да вам крв не би усла у главу, а рец сисла на орозе.
Ни право ни неправо нису само на једној страни , раздори су веци од разлика и “ето насе опсте несреце”, не само васе! Мозда ме нецете најбоље разумети, јер неки воле да цују само оно сто им је по вољи, али верујем да це људи добре воље схватити да вам говорим цисте савести, и да сте за мене сви једнаки пред Богом, коме једино слузим.
Очинске молбе које вам упуцујем ове су:
Нека свако настави да се за своје мисљење бори, али на нацин који доликује озбиљним, одговорним људима, своје упорности да преиспитујете разборито и да вам истина буде гласнија од истицања кривице само у другима, ви који сте до сада подузе били на целу Црне Горе, немојте се бојати да сте на губитку, ако мислите да вам је победа неправо измакла, тезе би по вас било ако испадне како по сваку цену и увек исти морају бити непромењиви на власти.
Ви који, пак , сада треба да преузмете најодговорније дузности, имајте увек на уму да ваља слузити народу, а не господарити њиме, трудите се да будете представници свих људи Црне Горе, а не само васих присталица, и немојте промену схватити као своју победу, вец само као прилику да урадите сто боље и висе за добро свих народа и цитаве земље у којој зивимо.
Од Светог Саве, Светог Василија Остроског, Светог Петра Цетињског до најбољих глава Црне Горе, које нису биле само главарске вец толиких умних , златоустих људи из народа, цувара образа и цасти – свако од њих има рец која би вам данас, као ретко кад, говорила: “У памет се, брацо Црногорци”, и преклињала да се не брукате као народ и људи, вец да будете светао пример моралног јунаства, које вас је прославило и у Српству и у цитавом свету. Нека вам јунаство данас буде цојство, које казе да ваља друге бранити од себе! Ваља једино на српском језику постоји таква рец и таква њена порука.
Тако вам свих светиња да којих дрзите, тако вам Црне Горе, те Свете горе цитавог насег рода и језика, услисите молбе које вам упуцујем, да данас разбијете мрак братомрзње која омамњује завадјене и да цојством осветлате образ свеколиком народу свом.
Нека се данас Христос миротворац и помиритељ ваистину роди у Подгорици, у срцима свију вас и свију нас!”
