Деливоје Тошић рођен је 1945. године. Основну школу завршио у Сокоцу, Учитељску у Фочи, а Педагошку академију и Факултет политичких наука у Сарајеву. Током радног вијека обављао је многе одговорне дужности у општини и шире. Био је на разним командним дужностима током Одбрамбено-отаџбинског рата, а за стручно и несебично ангажовање унапријеђен у чин пуковника Војске РС. Са дужности начелника Регионалног центра Цивилне заштите Источно Сарајево, године 2006. одлази у пензију. Тренутно је предсједник општинског Удружења пензионера, предсједник Регионалног одбора Удружења пензионера које обухвата 14 општина на Сарајевско-романијском и Горњедринском подручју, члан је Управног одбора Удружења пензионера РС и члан (на приједлог Удружења пензионера РС) Управног одбора Фонда ПИО РС.
Општинско удружење пензионeра је формирано 1998. године као самостална, јединствена, социјално-хуманитарна и нестраначка организација корисника пензије. Удружење ради на остварењу стратешких циљева и задатака као што су побољшање материјалног положаја пензионера, развијање солидарности међу њима, пружање помоћи члановима и њиховим породицама у разним животним ситуацијама, учествовање у пружању правне помоћи.
ПО ЧЕМУ ЋЕ ПЕНЗИОНЕРИ ПАМТИТИ 2019. ГОДИНУ ?
ТОШИЋ: Мало је добрих показатеља по којима би пензионери памтили ову и претходне године. Пензионери све лошије живе, имам обичај да кажем преживљавају. Наше активности, на свим нивоима организовања – од мјесних, општинских, регионалних и Удружења пензионера РС, биле су на високом нивоу. Оцјене и закључци о тешком стању ове популације су по ко зна колико пута достављани надлежним органима са захтјевом да се предузму одговарајуће мјере и активности у циљу побољшања, али са постигнутим нисмо задовољни. У овој години је извршено редовно усклађивање пензија на почетку године од 2,17% и ванредно од 2% од јулске пензије, али је чињеница да након тога реална вриједност пензија пада. Крајем прошле године достигли смо учешће просјечне пензије у просјечној плати од 43,5%. И са ова два повећања тај однос је пао испод поменутог процента. Према нашим процјенама пензије би требало повећати за 5% да би се достигао поменути ниво.
ДА ЛИ СУ ПЕНЗИОНЕРИ НА МАРГИНАМА ДРУШТВА ?
ТОШИЋ: Бројне иницијативе које смо сваке године и по више пута упућивали надлежним органима и институцијама и примједбе на недовољну бригу према корисницима пензионих права, нису уродиле плодом. Нажалост, ни данас пензионери нису равноправни чланови друштва и њихова ситуација је константно тешка, посебно када је у питању материјални положај. У свим поратним годинама тешкоће су увећале незадовољства и чињеница је да се у окружењу више бриге поклања старим људима. Да ми пензионери немамо довољно подршке указују и чињенице као што су константно најнижа просјечна пензија, најнижа стопа доприноса за ПИО, иако имамо највише права од посљедица рата, затим најмање процентуално издвајање средстава из буџета РС за задовољавање права из рата, а ситним повећањима се не подиже стандард пензионера јер се са тим само донекле санирају повећања цијена роба и услуга на тржишту.
ДА ЛИ ВЛАДАЈУЋЕ СТРУКТУРЕ ИМАЈУ СЛУХА ЗА ОВУ КАТЕГОРИЈУ ДРУШТВА ?
ТОШИЋ: У свијету је унапријеђен живот старих људи – у земљама ЕУ стари људи су и стварно равноправни чланови друштва. У свим познатим европским документима у којима се расправља о правима старих лица, указује се на потребу да морају бити пуноправни чланови друштва, што се огледа у самосталном животу у породици и институцијама, уз поштовањe приватности и равноправности са млађима и учествовање у одлукама, што код нас није случај.
ОД КОГА ИМАТЕ НАЈВЕЋУ ФИНАНСИЈСКУ ПОДРШКУ ЗА РАД И ДА ЛИ СУ ОБЕЗБЈЕЂЕНА СРЕДСТВА ДОВОЉНА ЗА РЕАЛИЗОВАЊЕ СВИХ АКТИВНОСТИ ?
ТОШИЋ: Основни приходи Удружења су од чланарине пензионера и од помоћи општине Соколац. На почетку сваке године Скупштина Удружења усвоји финансијски план којим се планирају приоритети и исплате помоћи породицама умрлих пензионера, помоћ угроженим и болесним пензионерима, средства за материјалне трошкове и друго. У потрошњи се придржавамо планских докумената и расходе ускладимо са планираним потребама. Нормално, када би имали више средстава подијелили бисмо и више помоћи угроженим и болесним пензионерима, прије свега за набавку лијекова.
КОЈИ ЈЕ ТРЕНУТНО НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ КОЈИ ОТЕЖАВА ДЈЕЛОВАЊЕ СОКОЛАЧКОГ УДРУЖЕЊА И УОПШТЕ УДРУЖЕЊА ПЕНЗИОНЕРА РС ?
ТОШИЋ: Удружење функционише и ради у складу са програмским опредјељењима и материјалним могућностима. У раду немамо неких посебних проблема, али су највећи проблеми у малим пензијама од којих пензионери врло тешко преживљавају и недовољном разумијевању друштва у цјелини и воље да се стање и проблеми, које сам већ истакао, ријеше на адекватан и задовољавајући начин и да се повећа стандард ове категорије становништва, која, по оцјени свих органа Удружења није заслужила овакав третман.
ШТА БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ УЧИНИ ДА БИ СЕ ТИ ПРОБЛЕМИ РИЈЕШИЛИ?
ТОШИЋ: Чињеница је да смо по свим упоредним показатељима најлошији у односу на окружење; имамо најмању просјечну пензију, најмање учешће просјечне пензије у просјечној плати, најмању стопу доприноса, најмањи број запослених. У РС је 1,17 запослених на једног пензионера; у Сокоцу је нешто боље – имамо 1,26 запослених на једног пензионера што све говори о недовољној бризи друштва у цјелини за ову категорију становништва. Уз мало добре воље и више одговорности, по нашој оцјени, постоје могућности да се ово стање поправи, на чему ће органи Удружења и даље инсистирати, у супротном, предузимаће се и одређене радикалније мјере.
НА ПРОШЛОЈ РЕГИОНАЛНОЈ СЈЕДНИЦИ, РАЗГОВАРАЛО СЕ О ЗАКОНСКИМ АКТИМА И ЧЛАНОВИМА КОЈЕ ЈЕ НЕОПХОДНО УРЕДИТИ.
ТОШИЋ: Закључак је да достигнути ниво учешћа просјечне пензије у просјечној плати од 43,5% не смије падати испод, као и захтјев надлежним органима да се предузму одговарајуће мјере и активности да учешће просјечне пензије у просјечној плати достигне ниво од 50%, јер све републике бивше Југославије, изузев Хрватске и ФБиХ, имају однос изнад 50%. Познато је да су након преласка исплата пензија путем трезора укинути чланови Закона 157, 158 и 159, што је створило додатне проблеме у области Фонда пензијског и инвалидског осигурања. Пензионери, по ко зна који пут, захтијевају да се поменути чланови врате у Закон, да се врши њихова досљедна примјена и да се коначно уради права рачуница о износу пензија остварених по основу осигурања и пензија остварених по другим повољнијим условима.
КОЛИКО ПЕНЗИОНЕРА ИМА НА ПОДРУЧЈУ ОПШТИНЕ СОКОЛАЦ И КОЛИКО СЕ БРОЈНОСТ МИЈЕЊА?
ТОШИЋ: На подручју општине живи 2729 пензионера (крај прошле године), од чега су чланови Удружења 2638 или 96%. Број се креће углавном у тим оквирима. У прошлој години је умрло 115 пензионера, од чега су 7 супружници. Морталитет је у овој години највећи у односу на протекле године. До сада је умрло, закључно са 11. 11. 2019. године, 117 пензионера од чега су 6 супружници. Разлози су познати – старост, сиромаштво, немогућност адекватног лијечења, набавке лијекова и друго.
КОЛИКА ЈЕ ПРОСЈЕЧНА ПЕНЗИЈА ДАНАС И КАКО ЈЕ ОЦЈЕЊУЈЕТЕ ?
ТОШИЋ: Просјечна пензија у РС за мјесец октобар 2019. године износила је 381.74 КМ, што је испод сваког нивоа за нормалан живот. Просјечна пензија за пензионере Сокоца је 389,52 КМ, што је нешто више од републичког просјека. У Сокоцу је од 2729 пензионера са пуним стажом од 40 година, за који је уплаћен допринос, само њих 184 и њихова просјечна пензија је 529,63 КМ. У РС је само 8% пензионера са 40 година пензијског стажа. Имамо старосне, породичне, инвалидске и пензије по другим основама што има утицај на просјек. Од усвајања Закона (ПИО, 2011. године) до данас пензије су укупно повећане за око 25%, што је недовољно јер не обезбјеђују минималне услове за нормалан живот пензионера.
ПЛАНОВИ ЗА БУДУЋНОСТ?
ТОШИЋ: Остаје нам да на свим нивоима организовања и у договору, али и притисцима на надлежне органе и свим дозвољеним средствима борбе, предузмемо одговарајуће мјере и активности и да се изборимо за одговорнији третман ове категорије становништва, што подразумијева одговорнији приступ друштва у цјелини да се пензионерима обезбиједи живот достојан човјека.
