Чланови Удружења „Свети Василије Острошки“ Соколац, и ове године, узели су учешће у традиционалној манифестацији Колубарски марш, који је одржан 8.децембра, у организацији Удружења „Србски светионик“. Шести Колубарски марш, који се у знак сјећања на славну Колубарску битку организовао на териоторији Младеновца, окупио је око 300 учесника из Србије, Црне Горе и Републике Српске, што је рекордан број од почетка одржавања манифестације.
Како је истакао члан Удружења грађана „Свети Василије Острошки“ Младен Мачар, марширало се у част немјерљиве жртве коју је Српска војска поднијела у Првом свјетском рату.
– Организатори се сваке године одлуче за другачију маршуту, јер је чувена Колубарска битка вођена на територији од Космаја до Ужица, што је око 160 километара фронта. Ове године изабран је Младеновац, тачније да се иде пут Космаја. Ријеч је од једној од најзначијих планина за Србе и српску историју, јер су се подно Космаја водиле жестоке борбе. Српску војску су чинили трећепозивци, војници треће доби од 45 до 60 година, углавном земљорадници из села око Младеновца, Аранђеловца и Лазаревца. Изашли су на прву линију како им се не би поновили Мачва, Јадар, Рађевина, дакле мјеста на којима су само неколико мјесеци раније аустроугарски војници починили стравичне злочине над српским цивилима – казао је Мачар.
Према његовим ријечима укупна дужина марша била је двадесет километара.
– У јутарњим сатима присуствовали смо молитви у храму Успења Пресвете Богородице у центру Младеновца. По завршетку службе, упутили смо се према споменику Србски ратник. Када су се сви учесници окупили, високо подигнутих застава корачали смо према Космају. Овакав пут је изузетно захтјеван, првенствено физички и потребна је одговарајућа опрема. Ипак, најважнија је добра воља, јер баш као што је рекао војвода Живојин Мишић у својој чувеној изјави, а која је уједно слоган сваког Колубарског марша: „Ко сме тај и може. Ко не зна за страх иде напред!“ – додао је Младен Мачар.
Шести Колубарски марш окупио је Србе са свих страна: из Београда, Шида, Лознице, Шапца, Чачка, Руме, Зрењанина, Братунца, Рогатице, Сокоца, Бијељине, те из Боке Которске.
