Народна скупштина размотрила је Приједлог одлуке о дугорочном задуживању Републике Српске у идућој години у максималном износу до 315 милиона КМ.
Министар финансија Српске Зора Видовић је, образлажући ову одлуку у Народној скупштини, рекла да је разлог њеног доношења садржан у потреби стварања правног основа као предуслова за правовремено обезбјеђење потребних средстава за намјене прописане Законом о задуживању, дугу и гаранцијама Српске.
У образложењу ове одлуке прецизира се да је њоме прописан максимални износ средстава за дугорочно задужење Српске за 2020. годину која се могу прибавити кредитним задужењем код домаћих и иностраних кредитора и емисијом дугорочних хартија од вриједности на домаћем финансијском тржишту.
„У вези са тим прописани су и услови под којима се Српска може задужити код наведених финансијских институција, као и путем емисије дугорочних хартија од вриједности на домаћем финансијском тржишту“, наводи се у тексту ове одлуке.
Буџетом Републике Српске за идућу годину, у оквиру буџетских средстава под ставком „финансирање – примици од дугорочног задуживања“, планиран је укупан износ од око 324 милиона КМ, од чега ће износ до 315 милиона КМ бити обезбијеђен реализацијом ове одлуке.
„Разлика до планираног износа су средства која ће се повући у 2020. години по Пројекту јачања банкарског сектора, за који је раније донесена одлука Народне скупштине“, наводи се у образложењу ове одлуке.
Додаје се да ће Влада при избору модела финансирања у складу са овом одлуком, те приликом реализације наведених задуживања, водити бригу да средства буду обезбијеђена благовремено, по најповољнијим условима и уз прихватљив ниво ризика.
Стање укупног дуга Српске на дан 30. септембар ове године, према прелиминарним подацима, износи 5,381 милијарди КМ, а укупни дуг који подлијеже законском ограничењу је 5,309 милијарди КМ или 48,09 одсто процијењеног БДП-а за 2019. годину.
Стање јавног дуга Српске који подлијеже законском ограничењу, на поменути дан, према прелиминарним подацима, износи 4,122 милијарди КМ – 37,33 одсто БДП-а, што је испод ограничења дуга које, према Закону о задуживању, дугу и гаранцијама Српске, износи 60 одсто БДП-а за укупан дуг Српске, те 55 одсто БДП-а за јавни дуг Републике.
Посланици су размотрили и Приједлог одлуке о краткорочном задуживању Републике Српске емисијом трезорских записа за идућу годину чијим усвајањем ће бити одобрено краткорочно задуживање Републике Српске на основу емисија краткорочних хартија од вриједности – трезорских записа за 2020. годину.
Средства прибављена краткорочним задуживањем биће употријебљена с циљем да емисијом трезорских записа буде обезбијеђено благовремено извршење планираних буџетских обавеза, превазилазећи тиме несагласност због неравномјерног прилива средстава у буџет.
„Максималан износ краткорочног дуга у току 2019. године може бити највише до осам одсто редовних прихода остварених у претходној фискалној години, каматна стопа на основу наведене врсте задуживања може бити максимално релевантни Еурибор плус 1,75 одсто и рок доспијећа може бити најдуже до годину дана“, наводи се у образложењу ове одлуке.
Предсједник Народне скупштине Недељко Чубриловић дао је у парламенту кратку паузу након које ће посланици гласати о апсолвираним тачкама осме посебне сједнице.
