На личност детета утиче да ли је оно најстарије, најмлађе, средње или можда једино дете у породици. Ево какве се карактеристике везују за децу према редоследу рођења.

Прворођена деца

Због чињеница да је прво дете у породици, оно најстарије ће бити одгајано са мешавином инстинкта, грешака и „проба“. Другим речима, родитељи прво деце често одгајају према правилима из књига, имају стриктна правила и посвећују им много пажње, али су помало и неуротични. Због тога прворођена деца могу да постану перфекционисти, не би ли удовољили родитељима.

Ова деца су најчешће врло одговорна, савесна, опрезна, воле да контролишу све и труде се да постигну много тога у животу.

„Многи родитељи проводе дост времена читајући и објашњавајући ствари прворођеној деци. Али, није тако лако када стигну и друга деца“, објашњава психолог др Френк Ферли. „Та неподељена пажња у којој уживају прворођена деца можда има везе са тим што они касније у животу постижу много тога“.

Иначе, истраживања су показала да најстарија деца у породици обично имају боље резултате на тестовима интелигенције и имају боље образовање од браће и сестара, због чега су најчешће академски успешнија од осталих.

С друге стране, психолози кажу и да прворођена деца често имају страх од неуспеха и никад нису задовољна ониме што постигну јер имају превелика очекивања од себе.

Средња деца

С обзиром да родитељи сада већ имају искуства у одгајању деце, другорођено дете најчешће одгајају према мање стриктним правилима. Такође, често му посвећују нешто мање пажње него прворођеном детету, из простог разлога што их је сада више. Управо због тога средња деца неретко имају потребу да удовољавају свима, због мањка пажње који су добијали у детињству.

Када се узму у обзир све те околности, средња деца у породици умеју да буду мало бунтовна, најчешће имају доста пријатеља јер пажњу траже изван породице – пошто се у породици осећају помало „запостављено“ због старијег брата или сестре.

Добра страна свега тога је што су они углавном веома флексибилни, јер када стигне и млађе дете у породицу, морају да науче да стално преговарају и склапају компромисе како би се уклопили.

„Средња деца су у помало тешкој ситуацији у породици јер често мисле да их чланови породице не цене довољно“, каже др Мишел Мејденберг. Другим речима, осећају се изопштено јер родитељи несвесно више пажње посвећују настаријем или најмлађем детету.

Најмлађа деца

За најмлађу децу кажу да су најслободнијег духа јер су и родитељска правила за њих много блажа него што су била за прво и друго (или треће, четврто…) дете. Ова деца најчешће веома воле забаву, нису компликована, али воле да буду у центру пажње и умеју да манипулишу другима.

С обзиром на то да углавном нису „најјачи и најпаметнији“ у породици, они развијају своје начине за придобијање пажње. Обично су врло шармантни, дружељубиви и добро се слажу са свима. Имају авантуристички дух и воле необична искуства, а склонији су преузимању ризика него остала, старија, деца.

Они често осећају као да ништа што раде није важно и да не могу да буду оригинални – јер су старија деца већ све радила пре њих. Најмлађи због свега тога науче да искористе своју улогу да манипулишу другима.

Јединци

Јединци су доста другачији од остале деце. С обзиром на то да немају браћу и сестре с којима би се такмичили, они имају пуну пажњу својих родитеља, увек. Поред тога што им родитељи увек посвећују пажњу, можда и превише, имају и велика очекивања од њих. Због тога су јединци често перфекционисти, савесни су и воле да буду вође.