Република Српска / БиХ

На плаћање пенала потрошено 56 милиона марака

Аутор: Дарко Момић

11. децембар 2019.

Јавне установе, предузећа и институције БиХ, ФБиХ и Републике Српске у протекле 23 године платиле су међународним кредитним институцијама више од 56 милиона марака на име “пенала” зато што нису на вријеме и у прописаним роковима преузели одобрена кредитна средства.

У одговору генералног секретаријата Савјета министара БиХ на посланичко питање посланика СДП-а БиХ у Представничком дому Парламента БиХ Саше Магазиновића наводи се да се у оквиру обавеза које се плаћају кредиторима осим главнице и камате плаћају и трошкови на неангажовани дио кредитних средстава, тзв. “комитмент фи” и углавном је одређен као фиксни процент који се обрачунава на неангажовани износ кредита.

– Зајмопримац плаћа ту накнаду (комитмент фи) као компензацију за држање средстава на отвореној кредитној линији, односно за осигурање исплате кредитних средстава на специфициране датуме у будућности. У случају реализације уговорене динамике пројекта ти трошкови задржавају ниво у складу са уговором о кредиту, док успорена динамика реализације пројекта повећава износ те накнаде, тј. комитмент фиа који зајмопримац мора да плати – наводи се у одговору.

Успорена динамика ангажовања одобрених кредитних средстава, прецизира се у одговору, може бити узрокована по више основа.

– То може бити кашњење у имплементацији инфраструктурних и других пројеката, као и неблаговремена реализација активности утврђених као услов за коришћење уговорених кредитних средстава попут доношења одређених законских аката – наводи се у одговору.

Према званичним подацима, у периоду од 1996. године, па до краја марта ове године највише трошкова због неблаговременог повлачења кредитних средстава плаћено је 2001. године, чак 6.937.603 КМ, а одмах потом иде прошла година у којој су трошкови по том основу износили 6.321.411 КМ.

За реализацију пројеката и коришћење средстава по одобреним кредитима, а тиме и за плаћање пенала задужени су крајњи корисници кредита путем ресорних министарстава, јавних предузећа или само за то одређених јединица за имплементирање пројеката, али нема прецизних података о томе колико су пенала платили појединачни корисници кредита.

– Постојање појединачних баријера у процесу стицања ефективности међународних финансијских споразума у више наврата су били предмет пажње појединих институција и међународних кредитора. Препоруке за подизање ефикасности у овом домену нису дале препознатљиве позитивне промјене – закључује се у одговору.

Економски аналитичар Зоран Павловић каже да је суштину проблема у томе да некомпетентни и нестручни људи договарају кредитне аранжмане због чега је сасвим нормално да кредитори наплате пенале.

– Тај посао раде људи који нису способни да припреме пројектну документацију и пројектни задатак, а цијену плаћају сви грађани из чијих џепова се због тога касније плаћају пенали. Страни кредитори релативно лако одобравају средства зато што рачунају да смо озбиљна земља, а онда се суоче са ситуацијом да пројекти нису припремљени како треба и да имамо проблеме чак и са имовинско-правним односима без којих нема ни говора о коришћењу средстава. Поједностављено, код нас се договара кредитни аранжман за изградњу ауто-пута, а није извршена експропријација земљишта на траси тог пута – објашњава Павловић.